crtica do crtice

–   do  –    (naslov u skici ili kako bi Bosanac napisao u pismi — )

Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more. Meni poslednjih dana nedostaju šišarke i pečeno kestenje, u šta li to blenem ili  škiljim da mi je samo znati?! 🙄

 

Advertisements

crtice iz života

Razmišljam nešto o vaspitanju, uticaju, dokazivanju posebnosti, veličanju materijalnog, plastike, umišljaju o vrednosti jedinke … i sve se nešto mislim da ne bi bilo zgoreg imati grafit ispred svake škole –

NIJE SRAMOTA  BITI  POŠTEN  ČOVEK!

Ispred njega  i deci i rodteljima kako na početku, tako i na kraju svake školske godine održati dvominutni čas u tišini – jer nema tu šta ni da se pita, ni da se komentariše.

Ne verujem da bi se time promenilo bogznašta, ali bi svet dobio bar ta 2 minuta.

 

NIJE SRAMOTA !

 

kradja vec ukradenog s Bermuda

Ukradeno:
„Dve časne sestre su popodne izašle u prirodu i šetale.
Jedna se zvala Sestra Matematika (SM) zbog svog izoštrenog smisla za
matematiku, a druga Sestra Logika (SL), zato što je razmišljala jako
logično. Vece je padalo, a one su bile daleko od manastira.

SM: Da li si primetila ovog muškarca iza nas, izgleda da nas
prati… Bog zna šta hoće od nas…
SL: Eh, to je logično – hoće da nas siluje!
SM: O, ne – na ovoj udaljenosti će nas stići za nešto manje od
petnaest minuta! Šta da radimo?
SL: Jedino logično – idemo brže.
SM: Ali to ne pomaže!
SL: Naravno da ne pomaže! On će učiniti jedinu logičnu stvar
– i on će ići brže.
SM: Oh, šta da radimo? Na ovoj udaljenosti će nas stići za
manje od deset minuta!
SL: Jedino logično što možemo učiniti je da se razdvojimo. Ne
može nas obe pratiti.

Muškarac je odlučio da prati Sestru Logiku.

Sestra Matematika je srećno stigla u manastir, ali se silno
nervirala zbog Sestre Logike…

Ubrzo se i ova pojavila u manastiru.

SM: Sestro Logiko, hvala dragom Bogu! Pričaj – šta se dogodilo!
SL: Pa dogodilo se jedino logično, nije mogao da prati obe i izabrao je
mene.
SM: Ma, to znam (pomalo ljubomorno), ali šta se dogodilo nakon
toga?
SL: Pa, jedino logično – stigao me je!
SM: O, ne! Što si uradila?
SL: Jedino logično – podigla sam haljinu!
SM: O, ne, sestro! Šta je on uradio?
SL: Jedino logično: Spustio je pantalone!
SM: O, ne! Šta se onda dogodilo???
SL: Pa to je valjda logično! Jedna časna sestra s podignutom
haljinom trči brže od jednog muškarca kojem su pantalone spuštene ispod
kolena!

A za sve vas koji ste mislili da će ova priča biti bezobrazna:
– 3 puta Oče naš i mrš u krevet!!!

Sram vas bilo!!! **** “

Nedelja kad je otišao Hese

„Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla.

Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, ni moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živi za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i nije ih potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo.

Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi.“

Herman Hese

Čitam, podsećam se Hesea ovih dana možda i ne slučajno. U poslednje vreme, slabije ostavljam pisan trag iza sebe. Nešto posebno ni vokal ne trošim. Sa strane kad se pogleda moglo bi se reći onako komšijski najviše:

– Odraslo dete, uozbiljilo se. Na sabajle napušta stan.

Zriketam već u doba kad pojedini i ne razmišljaju još da legnu.

I tako, prošle nedelje neko je imao potrebu da mi vrlo glasno kaže da sam priučenjak sa čim se složih iz prve.  Smatram da ću do kraja života biti priučenjak u mnogo čemu. Valjda me volja za novim saznanjima i iskustvima neće napustiti pre disanja. Takođe mi isti taj neko istom tom prilikom dobaci da sam i sujetna, što isto potvrdih bez rasprave. A zatim  poče  rečenicu:

– Ja sa svojim autoritetom i uticajem mogu ……… ostatak govora je nebitan za ovu priču.

Danas me posao naveo da se bavim tim Nekim od prošle nedelje. Autoritativno-uticajni ima tek 32–33 godine života, 2 godine škole u Šapcu i 14 meseci radnog staža u dve firme na dijametralno suprotnim pozicijama od „struke“.

Jedino što mogu reći sa 7 dana kašnjenja je – Izvini, nisam te prepoznala. 🙂

Ok, ovo je ipak vrlo sitno i plitko naslađivanje ali izgleda da će mi za više spoznaje dok dišem nedostajati doživotno te dve godine škole u Šapcu.

PS Hese, izvini i ti, ali nikako da ostarim 🙂

tu negde …….

Nedaleko od zgrade u kojoj stanujem nalazilo se sastajalište lokalnih Indijanaca pod nazivom „Kafana na kraju sveta“. Mesto je bilo kao i lokalci –  samo još jedno u nizu identičnih. Često prazno,  predvidivo, po malo zapušteno i istrošeno od čekanja.  Kako sve ima svoj rok trajanja, tako je i ovo ispucalo svoj broj dana na kalendaru postojanja.  Par godina večnosti koje niko neće pamtiti.

Kafana je zatvorena, od svega ostao je samo Kraj sveta nedaleko od zgrade u kojoj stanujem. Tako da, ako se slučajno pitate šta je sa mnom, znajte da se vrzmam tu negde na kraju sveta i da je daleko od očekivanog – nema oštrih ivica, dubokih ponora, pustih ostrva…… ali su padovi i dalje bolni. Na prvi pogled, reklo bi se sasvim obična ulica, ali  u tu običnost sve može da se zamota, čak i po koji biser. 🙂

SRECAN MI DIVAN DAN

Kupila sam sebi rodjendanski poklon, tj. nisam jos – sutra cu.

ALI, odvagala sam,   izabrala konacno, cula strucna misljenja iiiiii sredila papire. Od sutra je i zvanicno moj, ceka me jos posla, ali osecaj je dobar. Pocinje nova avantura, ko nije spreman, pa jbg..bice, vezite se – polecemo. 🙂

Novi clan porodice je zeleno-sive boje i zato cemo ga od miloste zvati Konj.

E, da, rodjus je za 2 i po meseca, ali meni doslo da duvam bas danas – i da niste pomislili ono sto sam i ja prvo, vec se odmah prebacimo na drugo i  zapalimo baklje jer kako slika kaze –

 

 

 

ovo su poruke u boci.. neke znaju adresu na koju putuju, a neke su tek tiho spuštene u vodu da ih struja nosi

%d bloggers like this: