zaiskri….

nagoveštaj iskričavosti u sutonu ništavila

greje kao vulkanska lava….

u mnoštvu hladnih duša

nevidljivi osmeh neprekidno se gužva na onim najmekšim mestima gde počinje čuđenje-

zamisli – ne moraš čekati čudo da se desi,

dobro možeš činiti i bez toga….

pokušaj ludost – zarazi svet dobrotom,

nek se razleti poput maslačka na vetru….

primiće se, veruj mi…..

new-life-1207327_1280

 

 

Advertisements

Šunjina mudros(r)anja

 

 

Davno zaboraviše pomenuti da i beda kvari ljude, možda i više od novca.

Ipak, iskrojili nas od kvarljivog materijala.

Svaki čovek je barem pet minuta dnevno budala, kočijaš i bundeva.

Ispustim psovku i kliznem u dan, pa pazim da ne prekoračim dnevni limit.

Granica kao mera neukusa.

Pazi da se ne spotakneš, drži usta zatvorena.

Menjaj se, pa makar za promenu bio i govno (malo, veliko, tvrdo, meko – od volje ti).

Govna smrde, zato ne zaboravi da se okupaš povremeno.

E, da, od prokletstva se ne ozdravlja.

………………………………………………………….

PS – nemam fotku koja može da ispere ove redove

Ispust…

Otkrih da umem brojke uklopiti s cvrkutom, a tišinu sa prolećem.

Osmehnuti se nepoznatom čoveku i vrlo živo razgovarati sa stereo uređajem.

Nemogućnosti smestiti u mali prst leve ruke.

Nanizah retkosti  među svežanj  ključeva kojima svemir uznemiravam.

A opet,

Očiglednosti veličine slona i dalje ostaviti nevidljivim uniformisanim licima.

 

(biće da je  ova jabuka još uvek daleko od padanja s njenog drveta 🙂 )

img_3231 (3)

 

 

p.s. druuuZZZZari,  srećni vam novi pohodi i sva stara loodila što su vam srca mila ❤

 

neću lutku, hoću krila

„Kaže on : -Hajde da ideš sa mnom na paraglajding, super je!
-Ma jesi li ti lud…ne pada mi na pamet..i šta ću na tom…para.. para…
-Paraglajderu!
-Da, to…
-Baciš se s velike visine.. i letiš, k’o ptica!
-Ne dolazi u obzir, ja se bojim visine.
-Ma ti se bojiš..svega! Dođi, probaj…šta te košta! A tražićeš još, pitaćeš  – šta košta!
I nagovori me…  I tako mene zakačiše, rekoše mi šta, kako.. da se samo zaletim i prepustim… I onog trena, kad sam se odvojila od ivice, nestali su svi moji strahovi, sve brige, ceo svet je bio mali i nevažan….
Dotakla sam stopalima opet zemlju.. sela na travu.. čupnula jednu travku i stavila je među zube.. pogledala u plavo nebo.. okrenula se zatim prema njemu i upitala:
-Je li…a koliko košta taj…  paraglajder?“  

 

crtica do crtice

–   do  –    (naslov u skici ili kako bi Bosanac napisao u pismi — )

Kada gledate dugo u more, počinju da vam nedostaju ljudi. Kada gledate ljude, počinje da vam nedostaje more. Meni poslednjih dana nedostaju šišarke i pečeno kestenje, u šta li to blenem ili  škiljim da mi je samo znati?! 🙄

 

crtice iz života

Razmišljam nešto o vaspitanju, uticaju, dokazivanju posebnosti, veličanju materijalnog, plastike, umišljaju o vrednosti jedinke … i sve se nešto mislim da ne bi bilo zgoreg imati grafit ispred svake škole –

NIJE SRAMOTA  BITI  POŠTEN  ČOVEK!

Ispred njega  i deci i rodteljima kako na početku, tako i na kraju svake školske godine održati dvominutni čas u tišini – jer nema tu šta ni da se pita, ni da se komentariše.

Ne verujem da bi se time promenilo bogznašta, ali bi svet dobio bar ta 2 minuta.

 

NIJE SRAMOTA !

 

kradja vec ukradenog s Bermuda

Ukradeno:
„Dve časne sestre su popodne izašle u prirodu i šetale.
Jedna se zvala Sestra Matematika (SM) zbog svog izoštrenog smisla za
matematiku, a druga Sestra Logika (SL), zato što je razmišljala jako
logično. Vece je padalo, a one su bile daleko od manastira.

SM: Da li si primetila ovog muškarca iza nas, izgleda da nas
prati… Bog zna šta hoće od nas…
SL: Eh, to je logično – hoće da nas siluje!
SM: O, ne – na ovoj udaljenosti će nas stići za nešto manje od
petnaest minuta! Šta da radimo?
SL: Jedino logično – idemo brže.
SM: Ali to ne pomaže!
SL: Naravno da ne pomaže! On će učiniti jedinu logičnu stvar
– i on će ići brže.
SM: Oh, šta da radimo? Na ovoj udaljenosti će nas stići za
manje od deset minuta!
SL: Jedino logično što možemo učiniti je da se razdvojimo. Ne
može nas obe pratiti.

Muškarac je odlučio da prati Sestru Logiku.

Sestra Matematika je srećno stigla u manastir, ali se silno
nervirala zbog Sestre Logike…

Ubrzo se i ova pojavila u manastiru.

SM: Sestro Logiko, hvala dragom Bogu! Pričaj – šta se dogodilo!
SL: Pa dogodilo se jedino logično, nije mogao da prati obe i izabrao je
mene.
SM: Ma, to znam (pomalo ljubomorno), ali šta se dogodilo nakon
toga?
SL: Pa, jedino logično – stigao me je!
SM: O, ne! Što si uradila?
SL: Jedino logično – podigla sam haljinu!
SM: O, ne, sestro! Šta je on uradio?
SL: Jedino logično: Spustio je pantalone!
SM: O, ne! Šta se onda dogodilo???
SL: Pa to je valjda logično! Jedna časna sestra s podignutom
haljinom trči brže od jednog muškarca kojem su pantalone spuštene ispod
kolena!

A za sve vas koji ste mislili da će ova priča biti bezobrazna:
– 3 puta Oče naš i mrš u krevet!!!

Sram vas bilo!!! **** “

ovo su poruke u boci.. neke znaju adresu na koju putuju, a neke su tek tiho spuštene u vodu da ih struja nosi

%d bloggers like this: