odem ja tako…

sedim ja, sedim i dok sedim, odem..
odem tako daleko, kao putnik namernik, u neko Sutra koje će ko zna kad kapnuti…
uvek me opije i dobije na uzglavlju kreveta…
ta česma sutrašnjice bogato kaplje iz mraka koji se grči u uglu, desno od prozora…
dok me trezni svaki far automobila…
zna da bude bučno u tom ćošku..
uvek nekog ima tu, jer Sutra obiluje osmesima…
manipuliše željama, pravi rusvaj među snovima…
nazdravlja u svoje ime i iz daljine nagoveštava skori dolazak, šepuriće se u svojoj nedostižnosti…

ee, u istom tom ćošku čuči i svako Juče, od ko zna kad, pa sve do sad…
Juče je majstor u igri kvarnjaka, zaskoči Sutra čim se ovaj veseljak razbaškari…

samo je Danas s druge strane vrata i u ponekom zvonu telefona…
ono redovno pobeđuje u toj igri vremena…
sa svojim jezikom, kao pticom rugalicom, na satu mog života…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s