kad dovoljno porastem…

Posle dovoljno leta i jeseni, i kad dovoljno porastem, biću dete. Tog dana padaće sneg, nosiću crvene čizme i pletenu kapu sa dve ‘bombice’ na glavi. Izležavaću se u svojoj senci, praveći otisak savršenog andjela. Zajmiću osmeh s jednog dlana i uredno ga vraćati ispod korena kažiprsta, na levoj ruci, upakovane u najtopliji kaput s ove strane neba. Taj đubretarac čuva mog čuvara, rame na kome spavam, grudi koje dišu za mene. Nosi sve mirise koje volim. I redovno me štreca na plesnom podijumu slučajnih prolaznika. Kad dovoljno porastem nosiću osmeh od hiljadu milja, koji će moći da se spakuje u baš taj kaput.
Kad dovoljno porastem ostaću sanjar u najtoplijem zagrljaju.

Advertisements

4 mišljenja na „kad dovoljno porastem…“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s