nije popularno, ali se dešava

Tužila sam bivšeg poslodavca! ‘ebi ga, učini mi se da treba! (što je još gore i sad mi se čini da treba!!)

Nemam neisplaćenih zarada, jer sam uredno kucala na vrata direktora svakog 30/31-vog u mesecu i tražila zarađeni novac. Drugima bilo glupo da traže, meni bilo glupo da budem bez para kad već radim (to sam nazvala svojom ‘kuc-kuc akcijom’). Pošto dođoh u firmu kao neko ko nema mnogo veze sa životom (čitaj, s fakulteta), gledaše me k’o ofinger na koji mogu da okače svačiju grešku. Inače, niš’ novo, svako je prošao kroz taj proces inicijacije. Kao i svaka firma koja broji 20+10 ljudi, imali smo i švalerske kombinacije, što između ‘običnih’ radnika, što između ‘diretorea’ i ne njegove žene, do otpuštanja skoro celog kolektiva. Bilo je tu i fizičkih obračuna direktora sa radnicama i usputnim prolaznicima, bušenja guma i sl. Tipične poslovne aktivnosti širom naše zemlje svima znane, zbog kojih niko ne odgovara. Ne mogu da se požalim, iskoristila sam sve godišnje odmore (tražila, kovala planove, vijala zamene i posle uživala na moru). Smejali mi se redovno na poslu (što u prsa, što u leđa), s rečima ‘šta li si sad umislila?!?’. Važila sam za nekog ko nije preterano normalan i ‘dečije nezreo’ (šta god se pod tim podrazumevalo), tako da nije postojala bojazan da moje ponašanje preraste u obrazac.
Svaka 3 meseca održavani su sastanci kolektiva, na kojima se uvek postavljalo pitanje doprinosa, odgovor je glasio “s doprinosima se namerno kasni, ali biće uplaćena“. Zdravstene knjižice smo šetali kao čekove bez pokrića (možda se neko negde i ogrebao za besplatan pregled, još uvek nije potvrđeno). O povišici se redovno natezalo, jer treba da se plate doprinosi. Posle je bio slab promet. Kad posao ‘krene’, onda se plaćaju dugovi i tako u krug. Brzo sam napredovala (moje ludilo nikog nije privlačilo tako da nisam trpela sex. uznemiravanja – moram i to da naglasim). Pošto ne pušim, bila sam uskraćena za mnoge trač partije i mogla sam da se bavim samo poslom. Tako sam zaradila svoju kancelariju s kliznim radnim vremenom (znalo je da klizi od 10 do 16 sati po danu).

Radih celih 27 meseci i još malo, a onda reših da dam otkaz. Posle te izjave sve je moglo, ali nisam sebi dizala cenu. Više se nisam videla u toj firmi. Još uvek mi je visio isti ispit nad glavom koji sam imala i kad sam došla. Rastali smo se tako što sam dobila preporuku i mogućnost da odem kao ‘tehnološki višak’, da bih s biroa mogla primati minimalac 3 meseca. Poslednju platu (kao i sve prethodne) dobih na ruke s obećanjem da će doprinosi biti plaćeni.

Nekih 9 meseci po odlasku, spremala sam diplomski, al ptičica mi reče da firma menja naziv. Ništa strašno, samo da mogu radnike ponovo da pokupe s biroa, jer dobija se neka suma po čoveku. Proverih da li su mi uplaćeni doprinosi i, naravno, nisu bili. Raspitah se kod advokata i saznah da je to sasvim zakonito. Firme mogu da kasne s doprinosima u nedogled, jedino pravo potraživanja zastareva posle 3 godine, znači stignem još da tražim svoje putem suda. Čula sam na hiljade razloga zašto to nije u redu (neka su bila sasvim na mestu) i šta će mi to sad, ali podnela sam tužbu. Tužilo ih još petoro.

Pripremno ročište je za 15 dana, stigla mi gomila papira (većinom jednostrano overenih) s odgovorom da se osporava tužbeni zahtev, umotane u silne glasine koliko sam loš čovek. Već par dana gledam papire i smejem se, mogla bih da ih uslikam i nakačim ovde (tek da potvrdim svoj loš karakter). 🙂

Ali, borba počinje i do kraja ima da se gilja.

Advertisements

14 mišljenja na „nije popularno, ali se dešava“

  1. Dobro.
    Prvo sam se setio 20-ak uobičajenih i 10-ak sasvim novih psovki.
    Drugo – šta ti ja predlažem:

    1. Daj mi telefon tog direktora i zvaću ga na gostovanje u Dnevnik RTS-a (kao: priča o ekonomiji i sl.) pa ga zovnem pola sata pre gostovanja i kažem mu: Šta, vi ne plaćate doprinose? Onda nema gostovanja… Ili ga jednostavno pustimo da se blamira na portirnici RTS-a…

    2. Otići ću do njega kao dobar drugar bogate Amerikanke koja hoće da ulaže u poslove kod nas (inače, stvarno poznajem jednu takvu, doduše ovlaš). Kada ugovorimo posao tražiću mu samo potvrdu da plaća sve doprinose…

    3. Možemo da napravimo zajednički blog „Crna lista“, „Stub srama“, „Ovi su zaslužili katran i perje“ i sl. i da stavimo sličice firme i direktora, napišemo „niste valjda ludi da poslujete sa ovom firmom“, i zamolimo da mejl sa stranom bloga ljudi pošalju na đto više mejlova po zemlji.

    4. Možemo kao udruženje građana (potrebno je tek nekoliko ljudi) da osnujemo nagradu „svinja godine – izvinite prasići“ i da mu je zvanično dodelimo na Konferneciji za štampu (nije skupo u Tanjugovom press centru)…

    5. Možeš da tužiš direktora firme za obmanjivanje – to je građanska parnica – i da tražiš odštetu (ako vam je samo jednom rekao da su neki doprinosi uplaćeni ili – ako je govorio da se namerno odugovlači, ali da će biti uplaćeni)

    6. Da se razumemo – palo mi je na pamet bar još 50 ideja koje podrazumevaju manje (ili više) spuštanje na njegov nivo ludila, ali to bih sada prekočio…

    … da ne dužim… mašta može svašta…

    Samo napred!

    1. Zanosim se idejom da sam maštovita, ali prvo ću da dam šansu ovom našem pravosudnom sistemu, nikad se ne zna kad može da proradi. 🙂
      U penziju neću zakasniti, sigurno!!
      Hvala na podršci!

      Ali, možda ti ipak kroz 10 godina pošaljem broj dotičnog gospodina. 😀

  2. Poslusaj ti ovog darkoka, malo je onih koji su se ovajdili na regularan nacin, daj coveku broj telefona sta te kru bolac!
    Mamicu im da im mamicu hohstaplersku!!! 👿
    I sto ne pusis i sto si luda pa te nisu sexualno uznemiravali, e zato ti se sve ovo desilo 😛

    1. Eeee, Zelena, poslušala bih ga, ali ime mu sa sve prezime, BRE, u Wikipedia, šta zna’ ja možda je od njiJovih, pa, što ću ondaK s duplu muku. 😉 😀
      Što se tiče pušenja i uznemiravanja, ‘ebem li ga nikako nisam stizala do toga. Dok obavim pos’o, ne budem ni za šta. Definitivno je tamo bilo sposobnijeg sveta.

  3. (Ups…malo sam se zbunila. Dobronamerna kritika. Pokušaj da u podešavanjima bloga podesiš da idu od starijih, ka novijima.)

    Nemoj slučajno da odustaneš, da giljaš do kraja obavezno, imaš svu moju podršku, kao i mnogih drugih. Ovaj svet je totalno lud i samo uporni mogu da opstanu. 😉

    1. Meni zabavno da idu ovako, ali vidim da vas ima više koje to buni, pa ću usvojiti kritiku i obrnuti redosled, već ukoliko o’ma’ posle ovog odgovora. 🙂
      Ne odustajem!! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s