treniram ostajanje…

..ostajanje u polovičnim prijateljstvima…

Mogla bih da imenujem popodne 27. septembra 2009. kad sam pomislila da je savršen trenutak za vriskom koji bi označio kraj te godine (ali možete da uzmete bilo koje popodne tih dana). Bila je loša za mene. Ostala sam bez dragih ljudi i bolelo je (uvek očekujem nešto od ljudi, od nekolicine mnogo, od drugih malo, od većine ništa (ali opet i to je neka vrsta očekivanja)). Drugačije ne umem. Tako se, uglavnom, razočaram u sebe. Kažu da pravim scene zbog sitnica. Priznajem tako je, jasno mi je zašto neko ima potrebu da me iz*ebe zbog krupnih stvari. Tada ostajem bez reči. Možda bih učinila isto da su uloge obrnute (čovek nikad ne može da zna), ali zbog sitnih stvari to nikad neću razumeti. Zbog toga ludim, ali to znači da mi je još uvek stalo. Kad me neko zaista povredi, ne svađam se, samo prestanem da se trudim i radujem tim ljudima. Sami odustanu. Već me ubeđivali da ne možeš nekog istisnuti iz svog života samo zato što te povredio, neki ljudi su, jednostavno, takvi, povređuju. A ja se pitam šta tu ima tako nelogično, isključiti nekog samo zato što te povredio, eto i ja sam takva, jednostavno?!?! (ovde uglavnom slegnem ramenima)

A onda odgovori: dešava se, ljudi greše, slabi su, ambiciozni, glupi, nisu hteli, ali se desilo, ne znaju ni sami, ni kako, ni zašto, tad mislili da je u redu, zato što si zaslužila, nisi bila tu, trebalo je da znaš .. postaješ razlog problema.
I sad, prošlo je toliko meseci ( u jednom slučaju i više godina), nova godina je već uveliko na snazi… (bila prisutna na njenom dočeku, među dovoljnim brojem nepoznatih lica priznah sebi da nisam proslavila lepe događaje u protekloj, a bilo je i njih, ostadoše neobeleženi, zato, kad se poklopiše kazaljke, reših da ću se pošteno ‘osvetiti’ na njihovim godišnjicama. Hoću, obećavam! 😀 )

Iii, telefon ponovo zvoni, poruke stižu sa više strana. Ugovaraju se susreti. Javljam se, odgovaram, ali ne radujem. Neki se javljaju sa višim spoznajama, drugi se prave da se ništa nije ni desilo, treći bez okolišanja i dalje nešto traže, a ja se pitam otkud svi u isto vreme. Gde se zbio taj dogovor za koji ne znam.. i eto, treniram ovih dana kako se ostaje u polovičnim prijateljstvima. Sa bivšim ljubavnicima je lako, kažeš sebi neće biti sexa ovaj put (ili biće još ovaj put 😉 ) i to je to, ali gde se povlači granica kod bivših prijatelja – na pola šoljice kafe?!? Na pola osećaja koji vodi do iskrenog osmeha ? Kod pitanja – ‘šta ti je?’ jer oni tebe, ipak, znaju, iako ti njih ne.

Dok ne saznam odgovor, nakriviću svoj šešir pri svakoj njihovoj priči, jer tu smo sad tek do pola. 🙂

Advertisements

25 mišljenja na “treniram ostajanje…”

  1. I ja se tako nerviram zbog sitnica. I isto tako se ne svađam, jer verujem da svađa ništa ne menja… i tako i ja prestanem da se trudim… i prestanem da zovem i da se javljam i da se brinem… i boli neko vreme, nekad boli zauvek… jer kad izgubiš prijatelja izgubio si i deo sebe…

    1. Da, slažem se. Odboluješ celu priču onako kako te zadesila i nastaviš dalje. I sad se pitam šta mi je činiti sa ovim ‘povratnicima’, dati im drugu šansu ili ne?!?
      Čudno mi što se svi vraćaju u isto vreme, a čak se i ne poznaju (bar koliko ja znam). Pitam se da nisam dobila neko nasledstvo za koje još ne znam, to bi me rešilo mnogih dilema i po nekog duga. 😀

  2. Na sitnicama učiš o ljudima. Na sitnicama padaju maske baš zato što su u pitanju sitnice pa se samim tim smanjuje i opreznost… ali ko te proda za sitnicu šta bi tek uradio za nešto krupno ?
    Što se tiče prijatelja, što je čovek stariji, to je manji krug prijatelja… a dobro je poznata i ona izreka „dobro znaš ko su ti neprijatelji zato se treba čuvati prijatelja“

    1. Iskuckah ceo referat i obrisah, zaista ne znam šta da mislim o svemu. Ipak, neki su bili skoro celu istoriju pored mene, nisu bezrazložno dobili status ‘prijatelja’, a opet poverenje kad se izigra teško se vraća.
      Ko zna, pružajući njima drugu šansu možda kupim bolje mesto u raju ili se rodim bar kao buba-zlatica u sledećem životu. 🙂
      Ali, kao što već rekoh, prvo ću se raspitati da me nije strefilo neko nasledstvo, jedino mi to ima smisla sada. 🙂

  3. Ne znam…. meni sitnice život znače. Kada sada pogledam svoje prave prijatelje, znam da oni to stvarno jesu. Nekako mi sve to liči na sito u koje ubacuješ prijatelje tokom godina, pa protresaš lagano, pa jače, sve što prođe kroz sito i otpadne nije ni bilo vredno. Sitnice jesu važne.

    1. Znače i meni sitnice mnogo, možda i previše. Na njima svi učimo, želim da verujem da uči i ona druga strana, bar ponekad. Zato ću da pokušam ovo polovično izdanje, pa kako god da završi.

  4. Prvo, na nebOvima je retrogradni merkur, iliti odjeci proslosti, pa nam zato svima sada nadiru neke stare price, drugo…jako, jako surovo, ali iskreno do bola, svi mi najvise volimo sebe i svoje zivote i u tim trenucima prijatelji su na cekanju, zaboravljeni i nadasve tuzni. Ne bih dalje.
    Sve te razumem, ako ti to nesto znaci.

    1. Rekoh da dolazim po preporuci, samo je ne imenovah, baš iz bojazni od tog specijalnog tretmana. Zahtevam da budem tretirana kao i svi virtuelni besmrtnici, nek to bude ‘demoNkratija’ na snazi. 😉

      Pozdravi obojici. 🙂

  5. Izvini moj propust jednostavno mislim 300 na sat, Damir mi je još ranije pričao da ima ortakinju na FB koja namerava da krene sa blogom. E pa drago mi je da si krenula. Čiatmo se 😉

    1. Hmm, to ti rekao?!?! Odgovorno tvrdim da je sve laž! 😀
      Izvalila sam kako ću da pišem knjigu, a on je tad preporučio blog i tebe naveo kao primer. Mada, još svašta je nešto rekao o tebi, ali ne bih ovako javno. Bilo je tu dosta ružnih reči. 😀 :mrgreen:

  6. znas, ako me neko nervira zbog sitnica, ne treba da bude blizu … bar ja tako mislim …a ako nekog trpis i sa „krupnicama“ koje te nerviraju (kao ja tebe :p ), onda taj treba da je zauvek tu… 😉
    draga moja, mnogi su prosli kroz nase zivote – zamisli da su svi tu i ostali !? 😉
    treba samo da naucimo kako da manje boli … ili kako krace da boli…

    1. E, ako si mi rekla ‘krupnico’ moja!! 😛
      Nemoj sad da ti dojdem tamo sa svim svojim ‘krupnicama’ i džakom krompira, pa ćeš vi’š svoga Boga (ime mu je Bodiroga). 😆

      p.s. znaš da sam tupson sa svim tim ‘manjkovima’ i ‘kraćkovima’ 😦

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s