uz potpis Mike Antića

Nisam osećao da diram u tuđe ni kada te prvi
put videh i poželeh. Oduvek si bila moja više nego što sam ja svoj, i
više nego si i sama svoja.

********************

SAN

-1-

Opasno hodajući po ivicama obrva, slučajno sam se nagnuo i izgubio ravnotežu. Padam u svoju glavu.
To što mi diše u lice nije blizina stvari, nego njihova beskonačnost. Neki to zovu san.

Budućnost neće da prođe. Izležava se u nama. Čini nas tromim, oče moj.
A nama pripada dalje od svih vrsta dalekog: vremenski neizbrojivo i nepremostivo prostorom.

Slušam sopstveni osmeh u strašnom procepu misli. Koji put iz početka? Laku noć, oče moj. Javljam ti se odnekud, sa poleđine snova. To je čudesan svet u kojem nestaju granice i svi smo u njemu vršnjaci.

Biti ja, to je čudesno, jer mnogobrojno kristališem u milijarde dimenzija.

*********************
GORKA PESMA

-7-

Čak i kad su najsrećniji,
ja vidim kako su nesrećni.
Valjda im zato i opraštam.
I još ću im opraštati.

Jedino nikada neću
umeti da se ne naježim
kad se rukuju mlitavo.

Ko se mlitavo rukuje,
znači da mlitavo misli
i da mlitavo vekuje.

I neću im oprostiti
što su potrošili godine
a nisu doznali zašto su
došli na ovaj svet.

Živeti ne znači: biti.
Desiti se. Postojati.

Živeti znači: nadživeti.


****************

Imam providno čelo
kao stakleno zvono,
pa mi se misli čitaju,
dok ovim danima crtam
razbarušene šiške,
i tepam i pevušim.

***********************

Ja u boga ne verujem. Ni u strašno Čohano. Ali,
ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u onom svetu mraka, korenja i
tišine kupi mom Miletu Dileji plišani šešir. Uvek ga je tako mnogo želeo.

******************

Advertisements

32 mišljenja na “uz potpis Mike Antića”

  1. „Mesec je tupom, krivom kamom
    posekao jedno vece zuto.
    Oprosti, bio sam skitnica samo,
    pa sam u tvoje ochi zaluto.“

  2. „Ponekad pozelim da podelim
    moje rumeno sa gradom celim.
    I moje belo sa zutom travom.
    I moje zuto sa noci plavom.
    I moje plavo sa rekom snenom.

    Jedino cuvam ono zeleno.

    Za neke oci sto nisu moje,
    al iz njih rastu,
    odavno rastu
    sve druge oci i druge boje.“

  3. Svaka rec njegova je slika svega sto postoji i sto ne postoji….
    Fascinirana sam iznova i iznova dusom ovog Coveka…
    Hvala ti na tome sto si nas podsetila da reci stvaraju muziku, da slikaju slike koje nosimo u dnu zenica…
    Divan tekst..

    1. Veshticanstvena, dobro mi došla i nema na čemu!
      Mika će često biti prisutan na ovom blogu da nas podseti koliko je život čaroban i vredan življenja. 🙂

  4. I posle Mike…Mika

    „Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
    pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
    svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
    dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
    skidati. Na meni ćeš se raspasti.
    Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
    ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
    biljem i pred pticama.
    Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

    Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
    moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
    shvataš: to nije prožimanje.
    To je umivanje tobom.

    Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
    miris, sav izatkan po nama.
    Tetoviranje maštom.

    Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
    Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
    da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
    studeni svog straha i samoće“.

    1. “Ušunjam se u tvoj jastuk kao tišina perja,
      kao tršave šiške večeri mirisave od lišća.
      od mesečine na peščanim obalama,
      od uvele svežine oktobra,
      – baš tako se ušunjam
      i slušam,
      slušam šta sanjaš.

      Nikome neći kazati.
      Ali hoću da znaš:
      čuo sam,
      čuo sam sve što sanjaš,
      jer drugo ništa i ne znam
      samo se u snove razumem,
      kao što se kauboji razumeju u laso,
      kao što se tvoj tata razume u politiku,
      kao što se najveći fudbaler razume
      u svoju veliku utakmicu,
      – tako se i ja samo u snove razumem.

      U snove zbog kojih, kad se probudimo,
      gledamo nekud visoko,
      visoko,
      i rastemo,
      rastemo,
      produžujemo se kroz rukave i nogavice,
      produžujemo se kroz oči i srce
      kao putevi,
      kao pruge,
      kao nevidljive šare ptičjeg leta,
      daleko,
      daleko,
      bez Aladinovih lampi,
      bez čizama od sedam milja,
      ošamućeni od bajke koja se zove detinjstvo.

      Ušunjam se u tvoj jastuk
      da ne znaš,
      ušunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,
      pokrivam te celu noć,
      a pre no što se probudiš
      ostavim ti na rukama toplim od sna,
      na trepavicama i rumenim obrazima
      mali smotuljak jutra,
      jer drugo ništa i ne znam
      samo se u jutro razumem
      i raznosim ga kao mlekarice mleko,
      kao pekari kifle,
      kao poštari pisma
      velikom belom kočijom
      koja neću da ti kažem kako se zove,
      ali sam ćeš se setiti.“

  5. „Znam jednu novu igru.
    Zaustavim se naprasno i ne micem se satima.
    Pravim se kao da razmisljam i da u sebi rastem.
    Cinim to dosta uverljivo.
    Dok imitiram drvece, neko sa strane, neupucen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.
    Razlistavam se sluhom.
    Zagrljajima.
    Disanjem.
    Cak se i ptice prevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.“

  6. Ostalo je na nama da produžamo sećanje na MIku.
    Mnogi ne znaju da nije napisao samo Plavi čuperak.
    I šta reći o njemu a da može stati u jednu rečenicu.
    Nemoguće je.

    Post je završen sa odlomkom iz „Kad sam bio garav“. I ja se nadam da je Mile dileja dobio plišani šešir. 😦

    U Mikinoj biografiji piše da ima šestroro dece, a pogledaj koliko nas je.
    Kroz poeziju nas je pridobio, kroz poeziju nas nenametljivo ućio da volimo, hodamo na rukama…
    I kad bi ostajali sami u svojim mislima i kad slavimo i kad plačemo odnekud se došunja Mika kroz neki svoj stih i ohrabri nas ili se pridruži slavlju.

    1. Srebrna,

      kasnim, al.. 🙂 Jedan je Mika, a moze se voleti na toliko nacina koliko i nas na ovoj planeti ima. Srecan nam svima njegov rodjendan i da ga se secamo sto duze. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s