srela sam čoveka..

..koji tišinu prekinu rečima:

Ne verujem u čuda…

Beše tužan, ali ne izdržah i nasmejah se njegovom lošem izboru. Proleti mi na hiljade čuda kroz glavu i videh u šta sve čovek reši da ne veruje. Htedoh mu opisati koliko sam ja čudo, ali ne treba ja da budem čudo u koje će da veruje, jer i on sam je čudo, u svoj svojoj neverici, a opet, ako je izgubio veru u sebe, to nije razlog da čuda nestanu.
Raspravljale smo se, tako, njegova izjava i ja, svaka u svom čudu, kad odjednom on završi misao

– … jer čuda ne postoje!

E, tu mi je stvarno bilo dosta i dođoh odmah da ga tužim vama, kakav je to način, izbrisati nečije postojanje samo zato što ste izabrali da stvari posmatrate s drugog kraja verovanja !?!

Advertisements

17 mišljenja na „srela sam čoveka..“

  1. I neka si ga tužila! Kakav je to način!! 🙂
    Nije izbrisao postojanje nego vezu ka istom, što može biti veoma pozitivno. Nekad je bolje da se neki svetovi nikada ne susretnu

    1. Mar, u njegovom slučaju nije ni postojala veza ka istom, smešno tužan čovek. Pazarili smo danas voće na istoj tezgi, al on je kao po kazni bio tamo. 🙂

  2. „Htedoh mu opisati koliko sam ja čudo“

    „Ja sam tristo chuda.
    Muzika sam. Guzva. Smeh.
    Vrteshka. I luda.“ ? : )

  3. Meni se baš najčudnija čuda jako svidjaju. Ovoliko različitih, čudnih čuda koja se na neobičan način sretoše i dotakoše u jednoj te istoj priči, retko se da videti. Neverica ume da prikrije stvarnost, baca senku i magli pogled,ali čuda ostaju da čuče duboko pod kožom sakrivena od vremena i zaborava…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s