kiša i mesec kao kriška pomorandže

Nije tajna da volim kišu, čak i kad je slušam iz topline svoje sobe.
Volim zvuk vetra dok se igra krošnjom kestena s druge strane ulice.
Volim kapi kiše koje razbijaju mrak na simsu mog prozora.
Volim misao koja me vuče u tvoj zagrljaj, uspomenu koja crta osmeh, vaja spokoj u duši, budi želju pod rebrima.

Volim kad bosa gazim pokisle pločice na terasi, tražeći prstima Mesec od pomorandže, poslednji put viđen nekih dvadesetak sati pre. Bio je tek za pedalj iznad usnule ravnice i poput Sunca se dizao visoko na nebo, nikad topliji i veći. Dok mi jeza prolazi telom pokušavam da razaznam da li se to još san poigrava mojim pogledom ili se i Mesec umotao u nebo, kao ja u jorgan, i pokušava mene da dohvati svojim kišnim prstima, iz potaje.
Osećam kišu na dlanovima, to se Mesec i ja držimo za ruke. Pozdravljamo se pred odlazak na spavanje.

Uskoro sviće, a kiša budi i ovaj septembar.

Advertisements

15 mišljenja na „kiša i mesec kao kriška pomorandže“

    1. budi kiša i život i setu, baš kao i Đole, zajedno čine čarobno tkanje, kakvo jednom septembru i dolikuje, pa eto, nek se sve isplete na mesečini kraj Dunava, Mala B. 🙂

    1. dobro-de, Prijatelju, kad si navro, biću ti simpatija, ali samo u septembru, za dalje ćemo videti.. 😉
      šalim se, malo, naravno i… hvala! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s