neću da se brišem, makar me i lepo molili

Počeh pisati odgovor kod Male B. na Davljenje u blogu(o blogu i pobogu… ), al odlutah. Bliži mi se prvi rođendan na prvom blogu i sad kad bi me neko pitao, rekla bih da nikad ne bih mogla da ga obrišem (mogla bih da ga zapostavim zbog VećČegaSeStvariZapostavljaju, ali da obrišem ne). Možda se jednog dana demantujem, al za sad stvari stoje ‘vako. Još uvek imam i prvi spomenar iz petog osnovne, da ne spominjem i gomilu još starijih sitničarija, jer kod nas u kući se ništa ne baca (kad bi samo znali koji su se Kosovski bojevi vodili oko starog hleba?!?!). Predugo je majka osporavala moje ‘baci to’ i sad sam gora od nje (1/4 čeonog režnja mi sadrži razloge zbog čega ama baš niš’ nije za bacanje).

Pročitah da je kod pokretanja bloga važno precizirati šta njime želiš. Ne volim definicije, ali ako već treba da definišem šunjutanje, nek’ to bude nešto između elektronskog spomenara i loše vođenog dnevnika (preciznije ne umem, žao mi je). Svaki tekst bih sad napisala drugačije, postoje mišljenja iza kojih više ne stojim s oba stopala, al tad su mi stvari izgledale tako i nema povlačenja. Ovde sam prvenstveno zbog sebe, a onda i vas.
Dugo sam se vrtela samo na svom blogu, jer nekako smatram da igra treba biti fer, ako komentarišem druge i drugima treba pružiti materijal za komentarisanje. Prvi komentar sam ostavila kod gospođe Dude na njenom Salašu . Ona mi je pomogla da presečem kod sličice za prvog gravatara, upoznala sa činjenicom da blogeri ne persiraju jedni drugima i neverovatno me obradovala kad sam dva dana posle toga prošla pored nje na keju. Šetala je sa (pretpostavljam) prijateljicom i psom, ja sam bila sa bratom (imali smo jedno od porodičnih okupljanja u Novom Sadu), u tom trenu mi bilo neprijatno da joj priđem i kažem: ‘Zdravo, ja sam Šunja!’. Od tad imam osećaj kao da zna da sam prošla pored nje i nisam joj se javila.

Prve komentare na mom blogu je ostavila Charolija. Sećate li se možda trenutka kad ste dobili prvi komentar na svoj tekst? Ma, sećate se, garant. E, taj trenutak kod mene nosi ime čarolija, a Charolija je žena-zmaj, nebo je stavila pod noge i od svog bloga napravila Čarobno carstvo za sve.

Naravno, Zelena, zvana Madam od milošte, najmiliji Zelembać na OVOJ planeti (možda nije u redu da kažem, al eto rekla sam, pu’ za mene), je kriva za dobar deo ove zbrke, jer kad je ona počela da me čita, počela je da se okuplja ekipa za ‘upljuvavanje’. Došli su Sanjar – ljubitelj meseca, i Electra žena-snaga, čini mi se da bi bez problema napravila vrata na Kineskom zidu, samo ako zamisli. Verkić, zvana strpljenje i najverniji bloger bez i jedne psovke. Tutnula me u njen #ff, davno joj dodeljen Zlatko.
Pod ruku su se našle Devojka koja čeka ljubav i Žena koja se bori za ćerku. To su blogovi gde sam išla uglavnom da ćutim, kod Mar bih lako mogla mestimično i da vrištim, kad bi to ikako moglo da promeni stvari. Zatim, autoritativni Exxx koji mi je posebno preporučen (poprilično nefer u odnosu na vas ostale, ali to je samo zato što se vi ne družite s manguparijom u stvarnom životu 😀 ). Onda je došlo proleće i Darkok iz Wikipedia-u, da se raspita za spikodin i ponudi pomoć u borbi sa bivšim poslodavcem. Sva sreća da je borba okončana zakonskim putem.
Perlicu i Veshtinchanstvenu sam otkrila istovremeno, osećala sam se kao Alisa u zemlji čuda. Više niko neće moći da mi objasni kako bajke ne postoje. A onda sam upoznala Malu B. koja osvaja poput Đoletovih stihova. Skoro mi neko reče da je uz Đoletove stihove patio za devojkom koju uopšte nije voleo, tako i ja pored Male B. počeh da patim za blogerom kog nikad nisam čitala. ib je, posle raprave kod Perlice Šta muškarci/žene žele, došao tokom noći i kao vremeplov u sred jula me vratio na prve kišne korake, skoro da sam i njega spakovala u kofer te večeri. Nadala sam se da ću se sladiti u njegovoj blogoteci ove jeseni, al zakasnih, čovek zaključa ‘video klub’. Sa septembrom dođe i Prijatelj, pa je Šunja našla i prvu simpatiju na blogu. Beše kratko, ali slatko. Ma, nanu mu naninu. 🙂
Neki dečaci su digli ruke, možda je lakše otići, al ja biram da ostanem, makar me i molili suprotno.

Sve je stalo u prvu godinu, još samo da kupim haljinu, upalim svećice i zamislim želju sa vama koji ostajete. Odbrojavanje počinje – sad!

p.s. nego, zanima me kako se broje ove blogerske godine, kao pasje ili kao ljudske?? Ja to onako, zbog veličine ‘aljine, samo. 😀

Advertisements

24 mišljenja na „neću da se brišem, makar me i lepo molili“

    1. Exxx, ponovo na čitanje, u ovoj priči nema ni gorih ni najgorih, svi su odabrani. I nemoj da te nema kad budemo zamišljali želju, kao nisam te zvala i te fore.. 🙂

      p.s. ne znam šta da uradiš, ne možeš biti gori od mene 😀

  1. eh sunjalice, objavljujem knjigu tako da mi blog za sada moze samo da bude prepreka.
    ali e-izdanje knjige ako zelis cu ti svakako poslati

    pozdrav ib
    na wp kao hiljadarko 😉

  2. Eto za rodjendan saljem e-izdanje sa sve posvetom… kad budes 13.oktobra slavila godinu dana blogovanja, saljem.
    A mozda i pre 😀

  3. Ne budi blesava! Koji ce moj vrata na Kineskom zidu? Daj nesto teze.

    Salim se, naravno.
    Srecan ti rodjendan.
    ‘Ajde dodji 25.09 da se izbancimo?

    1. El, kako koji će nam vrata, pa da ih krečimo u zeleno! 🙂

      Hvala!

      što se tiče bančenja, vrlo moguće.. ne mogu ništa da potvrdim do ponedeljka, al upisujem se na listu kod tebe, ako ne bude kasno tad 🙂

  4. ja se raznezim kad citam `vake postove, al` majke mi.
    srecan ti shunjavi brZdej bre 😀
    ja bih dodala da jako zalim sto neko blogeri s pocetka mog blogovanja vise ne pisu, jebem im mater bas, nedostaju mi njihovi komentari i prisustvo…ali imam ih u R.L. 😀
    blog i blogeri su jedno veliko predivno cudo!
    ostani dugo sa nama, posebno sada kad imas simpaticnog prijatelja 😉

  5. He,he, baš si nas lepo poredjala, kao tegle na polici…Šarenimo se svako na svoj način!!!
    Ja sam slatko od bresaka, da se zna 🙂
    Ma eto, došlo mi da kukam za Slavkom,a ja to tako (plahovito)znam da odreagujem 🙂
    Kad mi se zabeleo ekran kad sam stisnula taj link – došlo mi da zakukam i zakukah 🙂
    Moram ti priznati da još nisam istražila tvoj blog, iako me je iz prve oduševio 🙂
    Ima tu mnogo toga da se čita!
    Jedva čekam blog žurku, a videh da sam moj blog rođendan ZABORAVILA

    1. Mala B, hvala na oduševljenju blogom, tek da znaš da je uzajamno (tj. i ja sam oduševljena tvojim, ne svojim ). Podstakla si me na razmišljanje iz kog je proizišao ovaj tekst. Nekako sad kad razmišljam o početku, sve deluje kao kad stranac dođe u zemlju u kojoj ne poznaje nikoga, ne zna jezik. Dato mu je samo par kvadrata životnog prostora. I tako, malo po malo, uči jezik, običaje, upoznaje ljude i u nekom trenutku shvati da je usput izgradio dom.

      p.s. pa šta ako si zaboravila svoj blog-rođendan?! Evo, dođi da pravimo zajedničku žurku, samo ćemo ekipu obavestiti da poklone dupliraju i isporuče na obe adrese

    1. Char, još malo pa cela godina, a reči su sasvim zaslužene, uz sve vas sam učila da hodam (tj. šunjam se) po blogu. Ima još toliko toga za učiti, al vi ste bili tu dok sam pravila prve korake , stoga i jedna slika u rečima, za uspomenu. 🙂

  6. Šunjalice, ti si obogatila blog- prostor svojim pisanjem, duhovitim dosetkama i odličnim tekstovima.. Volim što si tu.

  7. Kad smo kod blogova, ne znam šta je tebe donelo na moj blog. Došla i otišla. Da nisam dans pravio veliko spremanje, verovatno ne bih znao ni da postojiš (uzgred, nemem pojma kako se sazna da neko postoji, dok se sa njim ne sretneš i ne popričaš). Isčitao sam skoro sve što sam znao i umeo na ovom mestu, a komentar ću ostaviti samo ovde, da se ne bih ponavljao. A komentar je jednostavan i jednorečan – DIVNO!
    Ali morm još nešto: ono što me se posebno dojmilo jeste neka iskrenost, pre svega prema samoj sebi. Pesme su zaista majstorske…
    I… srećan prvi rođendan, ma kad bio…

    1. Archibald57,
      ne znam šta da kažem osim hvala. 🙂

      Na tvoj blog me doveo list sa plavog drveta. U starom herbarijumu je već bila stranica čuvana za njega, samo sam čekala da sleti u moj blok, al u svojoj igri on mi nađe novog drugara za slaganje slova. Sad ispod plavog lista u bloku piše Arch. 🙂

  8. Da mogu, otkinuo bih tvoje reči i okačio oko vrata. Onda bih išao ulicama i zausavljao prolaznike i pokazivao i vikao: „VIDI ŠTA SAM DOBIOOO!!!“ i terao ih da na glas čitaju.
    A to što sam dobio ne liči ni na šta što sam ikada dobio… zaista… niko mi nikada nije poklonio lepše reči… Hvala Šunjo…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s