njegovim očima


Ušla je u ponedeljak onim svojim bosim stopalima kao da ne zna,
da je baš tad stao otkucaj večnosti koji ga držao za daljinu.
Poznavao je kao što neotesani piljar poznaje svoj posebno naštimovan kantar.
Znao je meru koraka kojim odvaja kestene u aleji zvezdanog grada.
Pogađao je kojoj melodiji pripada ritam njenog hoda.
Sam je pisao tekst pesme koju je želeo da gužva u svojim džepovima.
Vreme među njima brojao je u stopama,
i njenim i njegovim.
Stigla je na dve stope i četvrt
od mesta, gde šapat miluje obraz
i samo ćutala onim njenim blesavo pitomim okama.
Mislio je da joj nikad neće oprostiti tu prkosnu tišinu,
ali kako je mogla znati da je on baš tad slušao…
oprostio joj je skoro sve.
Sve dane kojih je nije sretao,
njihovu klupu koju ni u prolazu nije podelila sa njim.
Pogled kojim je želeo da ga gleda,
povlačenje dlana pre nego što je stigao da se za njega uhvati..
Oprostio joj je čak i njeno nepostojanje,
ali nikad joj neće oprostiti tren kad je prestao da je sanja.

Advertisements