uz potpis Tina ujevića

Uhapšen u svojoj magli

Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.
I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene
i dubine nevinosti i neznanja.
I na oblak koji tišti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vrišti;
biti čisti. Biti sveti.
I kad nema Našeg Duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

*********************

Pobratimstvo lica u svemiru

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ču i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i čistotom.
Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.
Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i čisti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.
I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedničkog vrela.
I hrana nam je duše iz naše opće zdjele,
i sebični je pečat jedan nasred čela.
Stojimo čovjek protiv čovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.
Strašno je ovo reći u uho oholosti,
no vrlo srećno za očajničku sreću,
da svi smo isti u zloći i radosti,
i da nam breme kobi počiva na pleću.
Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspredan, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ću ipak biti tamo u mojoj biti?
Ja sam ipak ja, svojeglav, i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svijema;
ja bezimeno ustrajem u braći.

*******************

Poluistine
Čupam ih prstima kao vunu. Pahuljice. Trepeti. Lete. Krilate, a stvarnost je u njima. Participiraju sa srži. Jer one su otisci, i ne traže drugo.

Jedna magična žena prođe, i pretvori se u bezbroj drugih. Gužva žena: jedna ima podbradak njezin, druga boju obraza. A svima je zajednička prolaznost.

Vrapci. Izgubljeni cvrkuti. Žagori bez doma. Glasovi iz trave. Laštenje u staklima. Mucanja, proizvod slutnje……………..
……..
Tvrdi Zaratustra i tvrdi Rguedo! „Ima toliko zora što još nikada nisu sinule“… toliko istina što su prije minule, nego su vrata odškrinule.

Stvarnost se drobi. Kalupi su stari. Ima basna na domaku ruke: dubine, vrtloga, kresova s malo muke, s pola muke.

Advertisements

7 mišljenja na „uz potpis Tina ujevića“

  1. Tvrdi Zaratustra i tvrdi Rguedo! „Ima toliko zora što još nikada nisu sinule“… toliko istina što su prije minule, nego su vrata odškrinule.
    Beskrajno lepo.Istinito. Hvala ti. Uživala sam.Ali, morala sam da dodam i malo muzike na sve ovo..:-)

  2. Jednom prilikom jedan lik, koji se navodno razume u književnost, reče mi da ga moja poezija podseća na poeziju Tin Ujevića, što je čista glupost jer je ovo što si ti postovala mnogo dobro…

    1. Ehej, Exxx, drago mi što si opet prisutan, al mLogo se(be) ubijaš u pojam. Ti nisi Tin Ujević, već si M.R.E(xxx) Magično-Racionalan-Ej,ehhhej, bre!!!

      Nego, htedoh reći sledeće, ako se čovek razume u književnost onda zna o čemu priča, ovo je moj izbor Ujevića i drago mi je da ti se sviđa. Mada, ima ona naša ‘sličan se sličnom raduje’. 🙂

      1. Shunjo ja sam samo realan, ne precenjujem sebe, a taj tip nema pojma o književnosti iako je bio direktor gradske biblioteke… Imam jednu priču o takvim ljudima ali je vrlo obimna tako da je skroz nezahvalna za blog…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s