praznina

praznina koju osećam
baškari se u barci od orahove ljuske,
a opet, iako tako sitna,
teskoban joj ovaj svet.
jedra joj veća od oblaka.
putuje iz mesta i svuda stiže.
pevuši uspavanku zaboravljenih snova.
čovek si od malo reči,
ali ako sve možeš da kažeš s tako malo,
ti ćuti, što se mučiti i usta otvarati i za toliko.
neću se ljutiti na tvoj muk,
utišaj se do kraja.
ko zna,
možda vremenom spoznaš da si i ti od više reči,
bar kad pričaš sa mnom.
do tad možemo da ćutimo.
zašto uznemiravati tišinu zbog te sitnine,
pa čak i napisane.
ako nisi spreman da ‘bučiš’ i ‘bukadžijaš’ neko vreme,
ne prekidaj njeno veličanstvo,
ma kako mudro bilo i to sitno što kotrljaš na usnama.
tesno je u ovoj barci zato budi pažljiv
možda nas baš neka od njih prevrne,
jer praznina je opasna,
izlije se poput svetlosti na vodi i
za čas nas istisne i učini suvišnim.

Advertisements

23 thoughts on “praznina”

  1. Teško je istisnuti prazninu.To je dugotrajan proces i samo malobrojni sačekaju uspeh.I da,ne možeš sama…potreban ti je saborac,sa jakim oružjem.Kažu da se praznina plaši osmeha i držanja za ruke?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s