praznične gužve i praznične pustinje…

Naša porodica broji tri člana i poslednjih 6-7 godina retki su dani u godini kad smo svi na okupu. Viđamo se, uglavnom, na različitim stranama sveta i u fazama raspakivanja i zapakivanja. Možda je to razlog naše ljubavi, uspevamo da nedostajemo jedni drugima sasvim dovoljno. 🙂

Rodbina koju imamo u gradu u kom ‘smo zvanično adresirani’ nas odavno ‘ne poznaje’. Nemojte me pogrešno shvatiti to je jedna od boljih stvari koju su mi priuštili. Posle svih turbulencija u detinjstvu zahvaljujući njima, naučila sam da kućni mir nema cenu, zato hvala im.

Usled ratova što nas zadesiše, drugi deo rodbine koji nas ‘poznaje’ i priznaje, raštrkao se po belom svetu. Za mnoge smo bili međustanica i te delove života pamtim kao određene vrste ekskurzije i kampovanja, spavalo se po podu i vrećama za spavanje po celom stanu. Neki su ostajali par dana, drugi par godina, odlazili su i zahvalni i uvređeni, kako ko, ali sve je to deo ‘rodbinskih odnosa’. Vremenom shvatiš da bi ti odnosi bili isti takvi i da su se stvari skroz drugačiije odigrale.

Elem, nas troje zimi brojimo najviše zajedničkih dana. To je period kad po nešto menjamo u stanu, kad nikad ne znamo gde se šta nalazi i ko je šta gde zaturio. Kada svako spava u svom krevetu, period kad se uredno svađamo, bar 10 minuta svaki dan. Kad se sudaramo ispred vrata od kupatila i za stolom u trpezariji. Kad prazni koferi popunjavaju ceo balkon. E, na sve to kad nam još dođe i neko od rodbine i naseli se sa svojim punim torbama, žurka može da počne i Nova godina da stigne kad god hoće.

Nikad nema čistih tanjira, posle dva dana niko ne zna koji je njegov peškir, u bilo koje doba dana ili noći da se pojavite uvek je neko budan, a neko drugi već spava u vašem krevetu, zbog koga treba da budete tiši, hodate na prstima, gasite svetlo za sobom i ne lupate vratima. Ono što moram da primetim ovog puta je uvek bilo tople vode za tuširanje (hmm… ili su prestali da se kupaju zbog ovog zimskog minusa ili sam ja uletala pre svih, kako god, prošlo je).

Prošle godine bilo je tiho pred Uskrs, petak sam provela tako što sam prvi put sama farbala jaja, nije to neka velika stvar, ali desilo se prvi put. Nije bilo ni teorijske šanse da se neko pojavi tog vikenda, ali već sledećeg jutra telefon je zvonio i do kraja dana je nastao gužvanjac a pala je i prva ‘svađa’.

Ove godine gužva se raziđe dan pred Božić, posle deset dana ‘rodbinjanja’, druženje se nastavlja kilometrima i kilometrima dalje, a ja pošto ne mogoh otići, eto me, kako prvi put pravim česnicu sama. Uhvatim sebe kako hodam na prstima, gasim svetla, ne lupam vratima i kako se iznenadim kad ugledam svoj krevet prazan, ali česnica je ispala bolje nego što sam se nadala (čitaj, bila je jestiva, a novčić na kraju završio kod mene). Ipak, nisu svi otišli, ostalo društvo za lomnjenje česnice. 🙂

I koliko mi je prethodnih dana nedostajalo sat vremena za sebe sa sobom, toliko mi sad nedostaje bar sat vremena mene sa njima.
Ali, ide Uskrs, a i vikendi između gde se trenira u manjim grupama za veća okupljanja. 😀

Advertisements

13 mišljenja na „praznične gužve i praznične pustinje…“

  1. Ja sam ti ipak za onu, svakog gosta tri dana dosta. Posle tri dana ili bih ubila nekoga ili neko mene :mrgreen:
    Lepa ta guzvancija, al` lepsi mir, bar meni 😀

  2. Dobar opis! Inače, nije loše imati rodbinu, ja sam ih imao na stotine, medjutim… u medjuvremenu mnogi poumirali, ili jednostavno nestali i nema im traga, a mož’bit’ da sam ja jedan od retkih iz glomazne porodice koji ih je (za sada) nadživeo 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s