u noći kad misao pođe ka tebi

Sakupim pučinu u pogled,
u talas ušijem ožiljak tvog osmeha koji nosim
u stomaku..
šaljem poruku, ali boca ne pluta,
gledam je kako tone,
moje reči vuče na dno..
molim se da staklo pukne,
voda opere papir
i da bar mastilo mog glasa do tebe dopre
i opeče uzdah koji
nikad neće izmamiti oprost.

Advertisements

16 mišljenja na „u noći kad misao pođe ka tebi“

  1. Ma, ljubav ne boli. Nije problem ni u stvarnosti, Problem je u nama i nasim ocekivanjima. I zelji da posedujemo. I da napisemo svako svoj scenario ljubavi, pa nam djavo kriv sto se razlikuje od scenarije one druge strane. Pa jos cutimo i cekamo da se dese neke stvari koje se podrazumevaju, ne shvatajuci da se podrazumevaju smao za nas, jer su u nasoj neprozirnoj glavi 🙂

    A u stvarnosti, mnogo vise boli nedostatak objekta ljubavi. Bohu hvala kad imamo koga i sta da volimo. 🙂

  2. Mi smo krivi uvek, nekad i sitna očekivanja (naša), za drugog su mnogo. Dešava se da naš mali svemir zaluta, ali i to je za ljude, kao što je i tuga za po neku noć.
    Mi biramo sve, svesno i nesvesno. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s