ne postoji manje zlo

Nije mi što su otrovali vazduh i vodu, ni što su uništili poljoprivredu, ugasili proizvodnju i zapečatili fabrike. Što ih ne bi prodali, čemu ulaganja?!? Sa negativnim prirodnim priraštajem kroz par godina neće imati ko u njima da radi (i Kinezi bi mogli da odu svojim putem, npr. nazad kući). Čemu ulaganje u prosvetu kad uskoro iz istog razloga neće imati ko da se školuje. Nije mi zbog svega toga, nego što su uspeli da ubiju i nju koja poslednja umire. Ubili su nadu, pre nego što smo prestali da dišemo.

Mi – obični ljudi, znaju tako da nas zovu, i tad se pitam po čemu su oni neobični?!?! Broj ruku i nogu im isti, svi imaju po jednu glavu, potpuno liče na ove obične. Kad bih se zamislila nad njihovom sposobnošću ne bih imala čime da se bavim, rezultati im ukazuju samo na nesposobnost. Dobro, shvatila sam na kraju, ipak ih ne treba nazivati ljudima, jer oni to nisu, čak ni obični, nedostaje im neograničena količina ljudskosti za jednog ‘običnog’ smrtnika.

Često se pitam gde smo to pogrešili, mi – obični. Mislim da je to bilo u onom trenu kad smo počeli da se borimo za bolje vreme i bolje uslove u kojima će živeti naša deca, kad smo počeli da kalkulišemo i biramo manje zlo. Greška u startu. Trebalo je da se borimo za vreme i uslove u kojima ćemo već mi živeti bolje, od početka da biramo dobro.

Možda postoji pošten lopov, ali pošten političar ne (postoji). Na izborima zaokružimo one protiv kojih smo najmanje, nismo ni ZA jedne, samo smo protiv jednih mnogo više nego što smo protiv drugih. Tako kao biramo od dva zla manje, ali ono što nam vreme pokaza na delu je da nema manjeg zla, sve je isto zlo.

Znam, reći ćete da nije dužnost države da se bori za nas, moramo sami da se izborimo za sebe i slažem se s tim, ali načiniše od sredine u kojoj smo živo blato i svaki pokušaj života nas samo brže vuče na dno.
Imala sam sreću da me odgaja jedno sjajno ‘obično’ stvorenje. Ispala sam ‘čovek’ po njenim aršinima. Pripadam generaciji koja ne nosi u sećanju ‘dobra vremena’. Slušali smo o njima u nekim roditeljskim pričama, dok su se borili za naše bolje vreme. Sad smo dovoljno stari da roditeljima podarimo unuke, a oni nas gledaju onim pogledom koji govori – odlazite i živite bilo gde, jer ako ostanete ovde o čemu ćete pričati svojoj deci?!?! Odlazite što pre, možda i vi stignete da živite pored njih.

Vlada je već navikla na gužve po ulicama, blokade puteva, štrajkove, oguglali su i na samosakaćenje ljudi. Izgleda da se u ovoj zemlji gde samo policija nekako opstaje, jedino groze razlupanih izloga, tek kad pukne staklo neko se strese, ali sutra će oguglati i na taj zvuk. Zašto?
Zbog imitacije života koji vode, zaboravljaju da da bi svoje postojanje nazvali životom, pre svega moraju biti ljudi, ali…

Rekla bih još svašta na ovu temu, međutim ne postoji boca dovoljno velika za poruku zaraženu virusom apatije.

– poruka sa samog dna –

Advertisements

27 mišljenja na “ne postoji manje zlo”

  1. I moja generacija nije bolje prosla, imali smo po 20 i nesto kada su krenuli ratovi i inflacije, docekasmo 40 i neku i nista se nije promenilo.
    Begajte odavde ako imate gde, ovde nece biti bolje jos ko zna koliko godina, na stotine sam mislila 😕

  2. Tako…mi istomišljenici, s vremena na vreme „bacimo“ ovako svoje misli na „papir“, složimo se jedni sa drugima, naježimo se ili pobesnimo i ništa jadni ne možemo da uradimo, sem da predlažemo jedni drugima da što pre odavde bežimo, a više nemamo gde ni da bežimo. Eto…ništa, samo da puknem.

  3. Nismo mi ‘obični’ ljudi. Mi smo ‘nebeski’ ljudi 🙄 🙄 hahahihihuhu

    ..ako se živom prirodom uopšte i može nazvati nešto što niti živi, niti mre.

  4. Lepo kaze Charolija… kazemo istinu i ne uradimo nista…
    Dobro, jel ima nekog resenja osim bekstva iz ove zemlje… ?

    1. Alex, videh da svraćaš povremeno, ali evo i prve prilike da ti poželim zvaničnu dobrodošlicu u šunjutanje. 🙂

      Mi smo još ’95. mogli da odemo, pobegnemo kako god to ko tumačio. Mnogi (počev od njene familije) su moju majku nazivali neodgovornom zato što je rešila da ostane. Bila je samohrana majka i nezaposlena. Brat i ja smo išli u osnovnu školu. Pored toga što je smatrala da naš otac i mi treba da se poznajemo, rekla je da najlakše odustati kad je teško. Gde god da odemo ništa nam neće pasti s neba, svuda ćemo morati pošteno i teško da radimo, zašto onda ne bismo tako radili i ovde gde smo rođeni? Za razliku od neuspeha, uspeh ne dolazi preko noći. Vaspitani smo da igramo po pravilima, čaki kad pravila nema, jer mi smo ti koji određujemo kako ćemo igrati igru koja se zove život. Poštenje se odavno nigde ne isplati, ali težak rad još uvek se negde plaća. Možda grešim, ali ‘Bolji život’ u ovoj zemlji je samo naziv serije koja se reprizira po ko zna koji put na tv-u.

      1. Shunjalice, svracam ja svuda i ostavim po neki komentar… 🙂 ali nekad se bas nema vremena.
        Svidja mi se tekst, koliko puta sam i sam sebi rekao isto. Koliko puta sam i pokusao da odem u inostranstvo za stalno, ali nije mi se dalo… sudbina valjda. 😕
        Ne mislim da je u Srbiji nesto mnogo lose, ali covek valjda uvek tezi boljem, za sebe i svoju porodicu. Ali kad smo vec ovde, hajde da ucinimo ovo mesto boljim mestom za zivot. Tesko je, nekad izgleda bezizlazno, ali sansa uvek postoji, osim kad se iznad tebe nadje dva metra zemlje… tada borba prestaje 🙂
        Citamo se Shunjalice – naravno 🙂

        1. Svako normalan u ovoj zemlji se više nego jednom pitao isto. Odavno ne gazdujemo u svojoj kući. Isuviše smo mali igrač da bismo punopravno učestvovali u igri. Kroz 20, 50, 100 ili već koliko godina biće nam propisan određeni red, ali će nam ga nametnuti ‘spolja’.
          Pojedinac još može da se izbori za svoj mikrokosmos samo da se pre toga probudi.
          Do čitanja, Alex. 🙂

  5. Ja to gledam ovako – na ovim našim prostorima skoro uvek je bilo loše. Ratovi, seobe, glad, otimanja, pljačkanja… Ostaje nam samo da odemo, ili ako možemo da se prilagodimo.

  6. Svi mi ovde dobro znamo priču koju si ispričala, i to nije samo tvoja priča..Možda je naša sudbina borba, a možda svi nekako sedimo skrštenih ruku i čekamo da nam boljitak padne pred nos sam od sebe..Imala sam priliku, imam je i sad da živim u inostranstvu. Izgleda da imam previše prijatelja i da previše volim svoju porodicu da bih ovaj život ovde mogla da zamenim za bilo koji „napolju“…jednostavno mi ne ide…Svi smo mi važni, i svi možemo nešto da učinimo. Oko nas su fejs revolucije, možda je na redu blog revolucija?

    1. Lina,
      ne sede svi skrštenih ruku, ali da ima i takvih – ima. Ne mislim da ljudi koji odu odavde išta manje vole svoju porodicu, prijatelje i život ovde. Nije problem pomanjkanje ljubavi već poštovanja, to je ono što nam u neograničenim količinama nedostaje na svim poljima, počev od poštovanja prema životu, porodici, drugom čoveku, radu….

  7. Šunjo, nisam mislila da oni manje vole, niti da nužno imaju manje prijatelja, ili manju, lošiju, razbijeniju ili kakvu već god porodicu…samo, svako od nas mora da odvaže šta mu je važnije, bez čega ne može.
    Nikako ne mislim da je nama ovde dobro, ali da se ponekad ponašamo kao velika deca jer tamo neko ima veći sladoled, e tako mi se čini….Iz mog ugla, taj svet „napolju“ nikako nije ono što sam očekivala…

  8. Lina,
    ako mene pitaš nije ostalo šta da se važe, svima ovde nedostaje život, preživljavanje ne smatram životom. Sve vreme se, na svakom tromesečju, polugodištu i kraju godine bavimo i tešimo lošim đacima. Oslobađamo im i vreme i prostor, uključujemo razne institucije da se bave njima. Ulažemo nadu u njihov popravak a oni i dalje ostaju ‘gotivci’. Sasvim je normalno da ih viđamo svuda, i gde treba i gde ne treba. Odrastamo uz njih i naše oko i mozak odavno ne reaguju adekvatno na njihovu pojavu i delo. U tom sistemu, naša prilika je izgubljena onog trena kad smo izabrali da budemo dobri đaci. Na žalost, odlazak je jedini način da sebi damo šansu za nešto više od pukog preživljavanja.

    Očigledno se ne slažemo po pitanju ove teme, ali ne možemo svi da mislimo isto.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s