sanjala sam….

da mi prokišnjava telo,
ova streha što je nad dušom nosim
i da devojčica na uglu plače…
dok se magla poput ležaljke razvlačila između mene i nje
i vezala se za nas kao za dva bespomoćna stabla…
neumoljiva slutnja se na njoj izležavala…
devojčica je plakala i dalje,
a ja nikad do sad nisam čula da neko tako plače…
nisam mogla da govorim, ni da joj priđem da je zagrlim…
bila sam samo drvo za koje se stisla ljuljaška od magle…
stresla sam se..
slutnja se izvrnula i prosula kao kafa po beloj košulji…
vetar se sklupčao u mojoj krošnji,
dok je nebom tutnjalo –
Cigani više nikad neće zapevati!!!
probudila sam se plačući u kori drveta…
(Neke stvari ne bi smele ni da se sanjaju!)

Advertisements

Jedno mišljenje na „sanjala sam….“

  1. O, nije mi ovo trebalo.. Sad mi ni Sigal ne može pomoći. Razumi me.
    Dirljivo je. Dira me. Dodirne me uvek kad neko proživljava nečije zlo. I sad se dešava ono, što ovde neću napisati.

    Divno si se izrazila. Ako se nečiji plač uopšte može na takav način tretirati, a da ne zvuči jeftino.

  2. I ja sam se stresla. Taj plač u snu je strašan. Nisam dugo plakala, od smrti roditelja, tako, u snu… ali se sećam, užasno je.
    Ne daj bože da cigani više nikada ne zapevaju!
    Ih, nemoj više nikada tako nešto sanjati! ;?

      1. Šunjo
        devojčica koja plače, drvo…
        pa ovako drvo ima korenje, korenje te čvrsto veže u mesto a ti navikla da se šunjaš, pa zato i plačeš…
        da prevedemo, sve češće te teraju da se udaš, osnuješ porodicu da pustiš korenje, pustiš pupoljke a ti bi da i dalje lutaš svetom jer se još uvek osećaš kao devojčica, zato i plačeš… eto to bi bilo to 😛

  3. Slike koje se ne zaboravljaju, koje nosimo duboko zakljucane negde u nekoj skrinji u jednom delu duse… prodju kroz pukotine mlade kore drveta i probude nas…
    Cuvam te mislima, i grlim osmesima, ti mala musketarko.

    1. Ivane,
      nema na čemu..
      Loreena ima dosta muzike inspirativne za pisanje, bar za moja spisanija… a što se tiče sna, ne moramo baš svaki tumačiti, ovaj sam pretočila u pisanu reč, nek mu to bude dovoljno…

  4. O neeee, shvatila sam te do tancina, desavalo se i meni … uzas i strava …
    Zelim ti da u buduce sanjas mnogo lepse snove, koji ce ti doneti talas osmeha i pozitivnih vibracija, tako ces i nas ovde oraspoloziti i posaditi nam po neki blesav osmeh na nasa pokisla lica… 😉

  5. Loreena me progoni poslednjih meseci. Dete trazi da stalno slusa „Tango za Evoru“ . A snovi ….. snovi …. sta reci. Zagrli je sada, svesno, budno. Pozovi je kroz spustene trepavice i daj joj sigurnost i prihvatanje tvog zagrljaja, koji su joj tako potrebi.

  6. Šunjo, savršeno si ovo napisala! Uživam u tvojim stihovima… a snovi imaju svoje preobražaje i ovaj će u nekom drugom dobiti epilog, ti samo sačuvaj dete u sebi 🙂

  7. Obično plačemo sami, što znači da je ona imala poverenja u tebe…Ako se i isplakala…doći će vreme da se smeška, samo ti budi tu za nju 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s