danas…

Budi me brat da idem sa njim za Beograd, treba da završi nešto što vuče za sobom brdo dokumentacije. Kaže biće mu lakše ako ne bude divljao sam. Prihvatih maltretiranje jer i mene dotiče cela gužva na vrlo direktan način. Obavili smo ceo posao iz jedne posete velikom gradu, verovali ili ne. Stigli i privatne poslove i zadovoljstva da obavimo i vratimo se u naš mali grad. Svraćamo u kafić na piće da proslavimo svoj uspeh i slomljeni dolazimo do zgrade. Brat nosi stvari u stan, a ja odlazim put prodavnice da pazarim konačno dnevne potrepštine. Na kasi primećujem da mi nedostaje u novčaniku jedina kartica zbog čijeg nestanka se vredi otkačiti do ludila.

Vraćam film unazad gde je sve u toku dana vađen i korišćen novčanik. Kad sam poslednji put povlačila karticu? U onom umoru osećam da imam glavu, boli me.
Pretresam auto, dolazim u stan, izvrćem i istresam sve torbe koje ‘aktivno’ koristim. Vrtim telefone svih objekata i ljudi koje smo u toku dana posetili. Ništa.

Izvlačim papir s brojem računa i odlazim u banku. Montiram u glavi red na šalteru, službenicu koja prevrće očima kad joj saopštim zašto sam došla. Vidim i sebe kako prevrćem očima na njeno prevrtanje očima. Da, boli me glava i da, umorna sam.

Ulazim u banku, nema gužve, stajem uredno iza linije koja je 3 km od svih šaltera i čekam da se prvi oslobodi. Ne zanima me kojim su poslom drugi došli u mojoj glavi nema mesta za taj deo. Žena napušta šalter, puštam je da prođe i uopšte mi se ne žuri da priđem službenici. Žena je izašla iz banke. S druge strane šaltera moja bivša komšinica i pre nego što sam otvorila usta upita me:
– Je l’ ovo tvoje?
pružajući mi moju karticu.
– Gospođa koja je upravo izašla našla je juče i donela.

Ljude je nekad tako lako voleti, danas posebno.

Advertisements

27 mišljenja na „danas…“

    1. Zeleniš,
      pričala sam o tome sa komšikom-službenicom. Izgleda da sam primetila taman na vreme. Da sam juče otkrila, jutros bi ona imala gomilu peripetija da odradi oko poništavanja i izdavanje nove kartice, a ja bih više izludela sebe, ovako… kao da se ništa nije desilo.
      Onako premorena juče sam samo gledala za klincem, ali valjda sam nešto naučila. 🙂

    2. .. a jesi primetila kako opasno drži tenziju dok nam saopštava ovu neobičnu vest??
      Šunjavo, dostojno Pulicera, života mi!!

  1. Znas kako, mnogo smo mi bolji nego sto sebe smatramo ponekad:) Drago mi je da si nasla karticu, ja sam tako jedanput zaboravio u u aparatu kad sam kupovao gume…i ljudi iz radnje su me trazili preko telekoma i banke i nasli broj mog mobilnog da dodjem po karticu:)

    1. Marko,
      i meni je drago što sam našla karticu i što su tebi vratili tvoju.

      Možda bi trebalo češće da gubimo kartice kako bi ljudi mogli da pokažu svoju dobrotu. 🙂

  2. na parkinku hipermarket centra pored auta pronadjem zenski novcanik. Otvorim i u njemu ni manje ni vise nego 500 evra i oko 10.000 dinara. Vidim sve kartice, licna karta, i broj nekog telefona koji je bio na ceduljcetu napisan. Okrenem taj broj i javi se muska osoba. Postavim pitanje o osobi sa licne karte i da li zna mozda njen broj telefona… Kad je krenula paljba, prostakluk, uvrede, psovke – jedno 2 minuta sam ja slusao coveka koji govori da ce me ubiti ako je jos jednom pipnem, da je ona svetica, da ne zasluzuje ovakvog skota kao sto sam ja, da ce ako je jos jednom pipnem obe ruke i noge mi slomiti… Bilo je tu poprilicno… Da bih na kraju rekao onako smireno: „Gospodja koju trazim je izgubila novcanik sa novcem i dokumentima – ako biste bili ljubazni da joj kazete da sam novcanik nasao ispred hipermarketa u tom i tom gradu i da me okrene na taj broj sa kog sam pozvao“. Covek je zanemeo cini mi se 1 minut, i rekao „Izvinite, sada cu je kontaktirati“.

    To mi se prvi put desilo da svaler preti muzu da ce ga polomiti od batina ako jos jednom pipne zenu hahahahha.

    Naravno, zena je htela da se na neki nacin oduzi za moj gest, ali jednostavno nisam nista hteo da uzmem jer tudja muka me nikad u zivotu nije zanimala, al’ sam saznao da ima svalera -ko bi rek’o. Nas narod kaze – oteto prokleto.

    1. hiljadarko,
      ima naš narod dosta mudrosti, a po postupcima navedenim i dobrote i poštenja. Tvoje dobro delo je preraslo u avanturu i anegdotu. 🙂

      U zgradi u kojoj živim uselila sam se po njenom podizanju ’87. god. i svi stanari su se poznavali. Pre par godina je počelo prodavanje stanova i sad već polovinu stanara ne poznajem. Zgrada nema lift, pa smo svi u njoj pešaci. Pre dve godine na spratu ispod mog doselio se mlađi bračni par sa bebom. Išla sam sa pijace kad sam videla novu komšinicu sa detetom u cvećari koja se nalazi u našoj zgradi, pozdravila sam je i prošla. Kad sam stigla do njenog stana ključevi su bili sa spoljne strane vrata. Pozvonila sam, ali niko nije otvarao. Proverila sam bravu bilo je zaključano. Izvukla sam ključeve i vratila se do cvećare. Kad sam joj predala ključeve gledala me je kao da sam joj ih izvukla iz torbe. Bio je to vrlo neprijatan trenutak. Tad sam obećala sebi da nikad neću ponoviti tako nešto, ali ipak sam nastavila da činim slične ‘gluposti. 🙂

  3. Šunjo, tebe baš krenulo posle smaka sveta? 😀 Samo se prepusti i uživaj, i nastavi ovako lepo da nam pišeš- pa ćemo i mi da uživamo!
    kisić

    1. Lina,
      biće da smo mi skroz pogrešno tumačili smak kao nešto loše. Moguće da, u našem slučaju, to znači da će stvari poći na bolje. 🙂
      ljubac :*

  4. Ne znam da li se sećaš, i meni se desilo slično-sa tašnom 🙂 🙂
    Posle ovakvih dogadjaja ti se probudi uspavana vera i život izgleda mnooogo svetlije 🙂

  5. Perlice, da znaš da sam se setila tebe i tvog posta, ali kad je sve već bilo srećno završeno… do pojave kartice misli su mi išle u sasvim drugom smeru od lepih vesti..
    zaista je posle ovoga mnogo lakše verovati ljudima.. 🙂

    1. Lina,
      dugo mi da čekam taj jesenji, moraću da organizujem jedan letnji, greHota bi bilo da pakleno godišnje doba prođe bez smaka. Evo, može oko mog rođusa, 30.07. na Ognjenu Mariju ili 02.08. na Sv. Iliju, koji ti datum više odgovara? 😀

    1. njesam razumela jer već je poznato da njesam normalna, zato objasniDE ti meni šta se ne dešava normalnima – da gube kartice ili da im vraćaju iste kad izgube? 😛

  6. Diiiivno, baš se obradujem kada čujem da ima još dobrog sveta. Često mi se dešavalo da pronadjem neka dokumenta, koja ubacim u poštansko sanduče, jedno jedino, koje stoje ispred katoličke crkve u NS.
    Mogu da mislim kroz šta si prolazila! Uvek mi tašna stoji kao nekada poštarima, i uvek mi je napred, jer sam opsednuta tim da će me pokrasti. Jedini teret mi je da mi ne ukradu ličnu kartu, na kartici nemam kinte, pa nije ni šteta! 🙂

    1. Dudo,
      novčanik mi već neko vreme načet, a ja se lako vezujem sa stvari, nikako se nisam mogla naterati da ga zamenim, iako mi je kartica par puta već isklizala sama, ali sam je do sad uspešno hvatala… ovaj put uz klinca nisam primetila. Ali, svečano izjavljujem danas sam kupila novi novčanik. 🙂

  7. Kad god procitam ovakav tekst, eto vrati mi se vera da nije sve izgubljeno i da jos uvek ima postenih ljudi. 😀 Ja sam jendom zaboravila u super marketu, i vratili su mi je 😉
    mada se ovde retko sta vrati, ko bi reko 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s