feminizam – šta je to?

Po rođenju osuđeni smo na patrijarhat, a ako se u dvehiljadeinekoj zateknete na planeti Zemlji kao žensko osuđeni ste i na feminizam. Ima li žena danas mogućnost da ne bude feministkinja ili je osuđena na njega već po rođenju?

Kroz prepisku kod Mahlat shvatila sam da imam veliki problem sa feminizmom. Nisam imala problema sa razumevanjem teksta autora, koliko sam imala problema sa razumevanjem određenih komentara. Nekako živim u ubeđenju da mislimo sve što napišemo, ali da mislimo i izvan napisanog. Nekad se u pisanju koristimo teatralnošću, ali sve je u svrhu slanja određene poruke.
Kroz stav jedne zvanično deklarisane feministkinje izvukoh niz pitanja koji me strahovito zbunjuju. Recimo, ako me muško gađa kamenom treba li njemu zbog izborene ravnopravnosti da uzvratim istim ili već zbog dugovekovnog planetarnog patrijarhata treba da se i bez njegovog bacanja osetim kamenovanom i gađam ga pre nego što on i pomisli da zamahne (pod pretpostavkom da uopšte misli o tome)? A, ako me kojim slučajem iz samo njoj znanih razloga žensko pogodi kamenom nju treba da gađam hlebom zbog svoje više spoznaje (stanja svesti) i sažalim se sa neverovatnom dozom razumevanja na njenu nesvest i ‘slabost’?? Još sam mlada i na kamen reagujem kamenom ko god ga bacao. (molim da se ‘kamen’ ne tumači doslovno, ali ako je nekom lakše može i tako).

Koliko sam razumela žene treba da ‘ratuju’ sa muškarcima, a ne među sobom, jer kad se sretnu dve žene, jaka i slaba, treba ‘ova-onoj’ da pripomogne iliti objasni da su obe u ratu sa muškarcima, ako jedna ne može da razume taj deo njeno nerazumevanje je čini slabom, ako ona jadna to ne može da vidi, treba joj crtati njenu slabost šarajući hiljadu puta po istom papiru istu stvar. Naravno, da pokušaj ne urodi plodom. Ustvari, u celoj polemici nije sporno njihovo nerazumevanje već pretpostavljeno nerazumevanje ‘slabe’ čitateljke.

Spomenuta teoretičarka je pogođena virtuelnom psovkom jer jednoj jakoj ženi je pukao film od silnog vrtenja u krug, trenutak očigledne slabosti. Pitam se, šta se desilo u tom trenu s razumevanjem ženske slabosti i ‘onih drugih uslova’ koji nam nisu svima isti?!?

Takođe, lični primer nije dovoljan i ne može se uzeti za obrazac ako ste slučajno ili vrlo namerno ‘jaka’ žena, mada poznajem veći broj samostalnih i samosvesnih žena, jedna od meni najdražih je moja majka, al da ne patetišemo, očigledno joj niko nije stigao da objasni kako je samohrana majka dvoje dece u muškom svetu slaba žena (?!?!). Za obrazac, a samim tim i debeo dalji razvoj teorije feminizma uzima se i dan danas isključivo slabost. Razumem da je ovo bila polazna tačka pre 50 i kusur godina, mada i tada žene nisu bile slabije, već obespravljenije, ali danas takvo polazište mi je smešno. Zar ne treba i feminizam da nadograđuje svoju polaznu tačku?
Nemam sise (ok – imam, ali ne one sise), nemam posao, nemam partijsku knjižicu, moguće je i da nisam feministkinja, ako bismo dovoljno dugo me analizirali možda bi stigli i do toga da nisam žensko. Teorija je čudo, svašta može da ustanovi, ali šta god ona ustanovila jedan pogled u moje gaćice i ostajem žensko, mada više volim da verujem da sam ‘ljudov’, bar zero.

Isto tako živim u ubeđenju da dok se drugi bore za sebe, bore se i za mene, kao da dok se ja borim za sebe, borim se i za druge (ovde bih dodala ljude, ali može da stoji i žene pošto sam uz sve sumnje ipak žensko), jer svaki kolektiv počinje sa pojedincem i na nekom ličnom primeru, mi smo ti koji biramo svoj primer.

Ne mislim da je žena slaba i da sve imaju iste uslove, ali nemaju ih ni muškarci iako žive u muškom svetu. Postoje jaki i slabi muškarci, a postoje i jake i slabe žene. Prilično smo izjednačeni u svojoj prirodi. Da, ljudi smo, nismo životinje, ali od svoje prirode ne možemo pobeći, rađamo se s razlikama i već više hiljada godina nikako da naučimo kako se s njima živi čak i kad govorimo isti jezik.

Advertisements

74 thoughts on “feminizam – šta je to?”

  1. Schuj, Schunjo nemoj da se nervirasch 🙂
    Ne znam zašto, ali ja nekako vidim ovaj tekst kao nadogradnju na onaj prethodni. Moglo bi se reći i onaj prethodni kao dobar uvod za ovaj… Znaš već, neko vidi do pola napunjenu čašu kao polupraznu, a neko kao polupunu… istina je slojevita, a ume da bude i različita čak i kada se radi o jednoj te istoj stvari…
    Mene interesuju Ljudi… Oni se mogu naći na najskrivenijim mestima i čak u najzaraćenijim taborima. E to je nešto. 🙂 Sve ostalo je ništa…

    1. Perlice,

      da, postovi su se nadovezali jedan na drugi, misao me još ‘muči’ na isti način. 🙂
      Sve češće me osobe ogrnute pod velom jedne ideje (zvala se ona demokratija, feminizam ili nešto treće) ostave zatečenom. Najčešće kad se veo pristojnih i politički korektnih reči razgrne ne ostaje ništa
      ni od ubeđenja, ni od ljudskosti.

  2. Feminizam – čista seksualna demagogija. Ako se tamo neka, nazovimo je, feminisktinja razočarala u muški rod zato što ju je otac, bivši muž, ljubavnik ili bilo koji drugi pripradnik muškog roda razočarao, maltretirao i ponižavao sad sve druge žene treba da mrze muškarce. Glupo, jadno i providno.
    Mržnja je nešto najgore što živo biće može da uzgaja u svojoj duši. Zato sve one muškarce i žene koji zagovaraju bilo koji oblik mržnje treba odbaciti što dalje od sebe. To su zli ljudi (žene) !!!

    1. Exxx,

      slažem se s tobom da mržnju ne treba uzgajati ni na koji način. Feminizam nije nastao zbog ogorčenih i iskompleksiranih žena, ali takve se najčešće ogrću njime i devalviraju ga, jer su najgrlatije u tom taboru.

    1. crno-bela,
      u meni nema ni F od mržnje prema bilo kome, ali netrpeljivost bih već mogla da uputim na više adresa – muškaraca, žena, institucija i ideja. 😉

      1. Pa to je ipak mnogo blaže. 🙂
        Nisam operisana od toga, ali se trudim da što manje razmišljam o takvim ljudima i idejama, obilazim ih… 😀

  3. Svasta sam kao i ti citala ovih dana, Iskreno ne mogu cudu da se nacudim, ali majke mi!
    U nekom od komentara je napisano da te sisuljke treba zaliti jer se na taj naci probijaju do radnih mesta. Stadoh. Cek, sam ja glupa???? Da zalim?
    Posle ce ona da se vozi Bmw-u, ide na fesne i sesne i mene ce da zali?
    Odvajkada je poznato i majka mi danas rece, onako kako zena ume zenu da zajebe tako muskarac nece nikada!
    A sta je taj feminizam ne znam kao i neku rec na M, mizioginise (procitala tamo), nemam pojma sta je.

    1. Zeleniš,

      donekle mogu da razumem žaljenje sisuljki, ali samo donekle, tj. do bradavica jer mi odatle manjkaju. 😉
      One su za žaljenje jer radeći na svojoj spoljašnjosti (u koju bih svrstala i bmw) neće najverovatnije nikad biti cenjene i voljene iskreno, tj. zbog svoje suštine (mada, pošto neke od njih i nemaju suštinu možda grešim). Na studijama sam upoznala devojku koja je izgledala kao zmaj, avion ili već neki treći leteći objekat, još uvek izgleda tako, može se videti na jednoj od naših televizija. Posle kolokvijuma smo pošle s faxa i zalepio nam se jedan kolega, tj. zalepio se njoj. Zajednička šetnja se završila kod njenog džipa. Ponudila mi je prevoz, a on se sam ubacio u ponudu. Devojka ga je odbila, jasno, glasno i vrlo pristojno, posle čega je usledilo prozivanje s njegove strane. Kako se ona folira da je fina i slatka, a u stvari je jedan parazit koji živi na tatinoj grbači i da ta kola nisu njena već tatina. Ona se samo nasmejala i rekla – Nije mi ih poklonio tata, već dečko! Kolega se izgubio bez reči. Prokometarisala je samo kako ta rečenica uvek okonča svaku raspravu.
      Pošto sam joj već rekla da ću joj dati skripte da kopira odvezla me je do stana da ih pokupim i dok smo čekale kopiranje završile smo na kafi. Njena priča je glasila skoro kao i svaka druga – njeni nisu imali uslova da joj priušte studije, majka joj bolesna, otac ne radi. Tip koji joj je omogućio dolazak u Bgd i studije je 11 godina stariji od nje. Živi sama u stanu i ima svoja kola i svoj mir, njeno je samo da kad je on pozove bude u stanu. Nekad se veže par dana za redom, a nekad to bude jedan dan u nedelji, ako je nešto baš hitno ona može da ga zove i zna da će se on pojaviti.
      Obe smo imale po 20 godina ali jedna njena rečenica me oborila sa stolice –
      S kime god da sam, morala bih da širim noge, ovako bar znam zašto ih širim, cenim što ga imam i ne pada mi na pamet da to prokockam tek tako.
      U mojih 20 godina to mi se učinilo najtužnijom pričom koju sam čula. Biti s nekim a ne moći da ga nazoveš u pola noći i dramiš kad ti se drami, da probudiš nekog samo zato što se tebi ne spava i da budete bar malo budni zajedno. Da budeš luda zbog druge osobe do sreće i do tuge, da osetiš da si živ/a!!!
      Ne razumem dosta toga, ali i ne moram ja baš sve da razumem. 🙂

  4. Ja se nisam složila ni sa jednom stranom u toj diskusiji – viđala sam sve i svašta, verujem da svako voli različito, da su svi jednaki i da mi niko neće pomoći.

    1. Iva,
      slažem se s tobom u ‘veri’.. 🙂
      Ono što je meni malo zasmetalo bila je tvrdnja da jedan ženski život ne može biti argument u raspravi o položaju žena, zar ne treba svaki ženski život da bude jedan od argumenata u toj raspravi?

  5. Pa j… ga. Ovo je, bar za sada, muški svet. Dokle god bude batina najjači argument, žene će biti nekako u „podređenom“ položaju. Recimo u PR (odnosi sa javnošću) na mah izgleda da su žene „pobedile“. U jednoj agenciji imaju samo jednog muškarca u slučaju da je direktor žensko. Međutim čak i u toj PR firmi je muškarac na čelu kolone. Tako da je… za sada tako. A kada će da se situacija popravi, ne znamo. 🙂 Ali, gde žurite? Pa valjda i ne želite da budete u Hagovima i ostalim ustanovama za prevaspitavanje. 🙂

    1. Branko,
      ne žurim nigde, samo se pitam. 🙂
      Žene su postale agresivnije (posebno devojčice), sve je više i video materijala koji to pokazuje, kako devojčice ‘batinom i batinama’ zlostavljaju dečake, zato ako muškarci i dalje planiraju da ‘vladaju svetom’ nek menjaju svoj najjači argument. 😉
      E, da –
      Muškarci vladaju svetom,a žene muškarcima. 🙂

  6. ono o sta se u stvari saplicemo, je posledica „seksualne revolucije“ i „oslobadjanje“ zene….. grdnih li gluposti ! zena nije oslobodjena time, nego javno seksualno iskoristena… a one koje su prokljuvile prevaru su postale agresivne… ljudska reakcija na prevaru… sve to u sustini treba prosto zanemariti…. time im se oduzima energija, jer im energiju dajemo kada se bespotrebno i besmisleno suprotstavljamo… ovde se nema cemu suprotstavljati, jer ni jedna strana nije u pravu…. prosto treba usvojiti svoj sopstveni sistem vrednosti i traziti slicne…. ima ih puno, samo ne galamimo o tome, nego prosto – zivimo….
    🙂

    1. Nedo,

      sad sam bez teksta, evo samo potvrdno klimam glavom. 🙂

      Živi život kako najbolje znaš i pusti druge da žive, kojeg god pola da su, pa makar bili i pušači. 😉 :mrgreen:

      p.s. znam da će da me linčuju pušači zbog ovog dodatka, jer njima svi ovi zakoni i gluposti kojima se sada gađaju nisu ni najmanje smešni, ali šta ću kad sam zao stvor u ženskom obličju 😀 😆

  7. Imam jedno pitanje za sve feministkinje: Da li volite sex sa muškarcima ? Ako je odgovor potvrdan onda da vam nisam čula ni glasa, ikad više…

    1. WOOman,

      nije mi namera da bilo koga ućutkavam, da nije bilo potrebe za feminizmom ne bi ni postojao, iskreno mislim da feministkinje-feministkinje nemaju problem sa mojim viđenjem sveta, problem imaju samoproklamovane feministkinje koje ni same ne znaju šta dokazuju, valjda im je svrha da nam objasne šta je mizoginija, kao što su nam demokrate objašnjavale šta je tolerancija. 🙂
      Ni najmanje me ne zanima šta vladari sveta šetaju među nogama, ako imaju prave stvari u glavi, srcu i dušu u stomaku između creva (ne pitaj me zašto ali nekako sam ubeđena da duša tu stanuje).
      To što ćemo sad imati 2/3 poslanika i 1/3 poslanica ostavlja me apsolutno ravnodušnom.

  8. šunjalice
    imamo isto mišljenje o problemu o kome zrelo razmišljaš , sem o psovanju (ni slučajno ni namerno) 😉

    1. saveta,
      omakne mi se psovka, češće u pisanju nego u govoru, zato razmišljam da ugradim neki vizuelni BIP na svom blogu, zamišljam da bi izgledao otprilike ovako, jbg 😀

  9. Uvek se sve vrti u krug u žensko – muškim odnosima. Feministkinje su, sigurna sam, teško ispovredjivane žene od strane muškaraca, te su sebe ubedile kako ih UŽASNO mrze. Prvom prilikom, kada ih „safata“ neko dobro muško, pričvrlji na krevet ili uz orman, za čas će zaboraviti na feminizam.
    I ja sam jedna „jaka“ žena. Petnaest godina bez muške glave, ali, nikako nisam feministkinja, bez obzira na to što sam uvek na ženskoj strani. Slučaj je hteo, da sam i dalje sama. No, to još ne znači da ću takva i ostati. Da li mi fali muškarac u životu? Fali, naravno, ali, od kukanja nema ništa, već zasučem rukave i povuci – potegni. Nisam ni znala šta sve umem od „muških“ poslova da uradim.
    „Jači“ pol je naravno, još uvek muški pol, ali samo fizički, naravno. Ali zato, zna se ko ima duži jezik, veća „muda“ i ko je grlatiji. Zbog toga žena ima malo i u firmama i u politici. Muškarci se boje žena, de facto. To su i devojčice ukapirale i zato su postale dominantnije. Konačno su se izborile za svoje mesto u obdaništu, razredu, ali, pošto su ovi drugi jači, ne mogu i dalje da se bore sa njima. Treba ih naoružati, za svki slučaj! 😉
    Ženske koje su posvetile pažnju svojim sisama, nisu to uradile za „dž“. Ukapirale su da se jedino tako mogu probiti na „tržište“, da bi neko, od pretpostavljenih, konačno, kroz rad, uvideo da one, osim sisa, imaju i mozak, i to kakav.

    1. Dudo,
      meni se čini da je sasvim prirodno da se muškarci i žene vrte u krug, jer te dve energije kad se spoje pokreću svet. Nemam ništa protiv feminizma i ne doživljavam ga kao lošu pojavu, ali da bih neku ženu nazvala feministkinjom potrebno je da pokaže više ljudskosti, razumevanja i borbenosti od poznavanja teorije i samoproklamovanog naziva.
      Iz mog ugla ti si dala daleko veći doprinos feminizmu od svake teoretičarke prvenstveno svojim stavom da si žena i ljudsko biće bez ijedne etikete sposobna za život, tj. samim tvojim odnosom prema svetu. Danas ima dosta takvih žena i ne vidim zbog čeka njihova, a samim tim i tvoja priča ne bi mogla biti argument u raspravi o položaju žena. Snaga se meri na različite načine, ne samo bicepsima i tricepsima, a žene da imaju grudi, pa, imaju ih i šta sad?!?! Neke reše da imaju samo grudi, druge reše da imaju grudi i još nešto. Sve je stvar izbora, nekad šireg, nekad užeg, ali izbor uvek postoji.
      Ovde stajem jer će mi pući net sigurno od silne grmljavine. 🙂

  10. moram da ispricam istinitu situaciju: koleginica iz druge firme je imala potrebu da mi kaze da je njen muz opominjao kako razgovara sa mojim muzem… da se ne izrazava previse slobodno, jer se ne posznajemo dovoljno dobro, da se ne naljutim…… elem, kad je zavrsila uvodnu rec, dodala je sledece: pa sta ja mogu kad on nema sise ! sam je kriv….
    upoznali smo se – sve cetvoro, jos pre desetak godina, i to je dragoceno prijateljstvo, Branka ne mora u svojoj okolini da krije da ona vodi posao, a Ivan nije opterecen „vodjstvom“ nego radi svoj deo posla, ni on nema potrebu da objasnjava ko sta i zasto radi…. kod privatnika obicno radi cela porodica, svako od nas zapne „muski“ i to prvo onaj deo posla gde je najjaci ili najefikasniji, a kad zavrsi svoj deo, prione da pomogne ostalima…. e, to je ravnopravnost….
    🙂

  11. Na zalost ali feminizam je nesto sasvim drugo od svega ovoga. To ne podrazumeva ni da se zensko ponasa kao kucka niti da prica drugim zenama sta treba da rade.

    Citava metafora sa gadjanjem kamenom je pogresno postavljena. Nadam se iskreno da cemo moci da prodiskutujemo o tome.

    1. The Dark One,

      već rekoh da feminizam ne doživljavam kao lošu pojavu, ali činjenica je da mu kučke koje se izjašnjavaju kao feministkinje udaraju loš marketing. Metafora s kamenom je izvučena iz prepiske linkovanog teksta i izjava već pomenutih damskih kučki. Pretpostavljam da potpisana feministkinja u raspravi nije imala nameru da bude ovako shvaćena, ali ipak jeste. Kad se pomeša teorija sa živim ženama u jednoj glavi se upale ovakva pitanja.

      Žensko sam i živa sam, tako da me određena pitanja feminizma ne mogu zaobići, ali u svim odrednicama kojima se ljudi (i muškog i ženskog pola) danas ‘kite’ najčešće zaboravljaju da pre svake te odrednice treba da budu ljudi.

      Moja namera je da život provedem u nastojanju da budem ‘ljudov’, to je jedina etiketa koju želim i za koju smatram da je vredna truda, ako usput uradim još nešto – lepo, ako ne – i ovo će mi biti sasvim dovoljno. Možda i ne uspem u svom nastojanju, ali pokušaću, pa dokle stignem.

      Što se tiče feminizma ako postoji nešto što ne može da se izgugla volela bih da to podeliš sa nama, ali ako za sve već postoji link onda će biti dovoljne i osnovne smernice.

      Hvala.

  12. Draga Shaputalice, potpuno se slažem s tvojom tvrdnjom da svaki ženski život treba da bude argument u raspravi o feminizmu, ali evo sad pročitah raspravu na Mahlat blogu i moram da ti kažem da nisi dobro razumela argumente i pozicije. Upravo je Mahlat ta koja tvrdi da je SAMO njeno iskustvo (život) merodavno, dok njene sagovornice insistiraju na tome kako su iskustva različitih žena vrlo različita i kako ona ne treba da donosi opšte zaključke samo na osnovu sopstvenog iskustva.

    Naime, Mahlati se čini da ako je postigla sve što je u životu postigla, onda to mogu i sve ostale žene samo ako hoće. A ako neće, same su krive. Ovo nije uvažavanje raznolikosti ženskog iskustva, nego uspostavljanje sopstvenog iskustva kao mere svih stvari, što je vrlo kratkovido i naivno, jer je svako individualno iskustvo nužno ograničeno, a mnoga iskustva uopšte nisu reprezentativna.

    Evo primera. Mahlat kaže:
    “A kad sam mogla ja, mogla je svaka, Neka odluči da sva vrata otvara grudima a posle su joj drugi krivi što je ne posmatraju kao biće nego kao nosač sa sise!”

    A sagovornica joj na to odgovara:
    „izuzetno detinje sagledavanje sveta, ako sam mogla ja može i svaka druga. Na žalost ovo nije tačno. Nemaju svi iste mogućnosti, a vama to izgleda nije jasno.“

    I dodaje:
    „sagledavanje sveta i jako ozbiljnog problema kao što je diskriminacija žena kroz sopstveni život i SAMO kroz sopstveni život, je detinjasto, neozbiljno i štetno.“

    Takođe, kao i Dark One, mislim da je metafora sa kamenom promašena. Niko se u ovoj raspravi nije zalagao za bacanje kamena na muškarce, i mislim da to prilično trivijalizuje problem. Mnogo bolja metafora je ona koju koriste i sami učesnici u raspravi – ona o bacanju varjače (ali ne na bilo koga, nego na pod :)) I ovde mi se čini da Mahlat nije u pravu, a njene sagovornice jesu. Ona tvrdi kako nije „bacanje varjače“ nije nikakva emancipacija, a one odgovaraju da itekako jeste, ukoliko se dešava u društvu u kome muškarci još uvek ne žele da prihvate svoj deo tereta kućnih poslova.

    Mahlat kaže: „Žene u ovoj zemlji, i u čitavom svetu imaju problem diskriminacije ali se on ne rešava bacanjem varjače.“

    A jedna njena sagovornica kaže: „Na kraju bih dodala još i to da ni ja ne mislim da je varjača ta na koju se treba okomiti, ali kad se živi u sredini u kojoj muškarci beže od varjače kao da prenosi sidu, mogu i to da razumem.“

    Druga kaže: „A vaš povik na žene koje odbijaju da kuvaju svojim muževima? Pa, na žalost, živimo u društvu u kome se, još uvek, i na taj način može dokazati emancipacija. Jer se od žene još uvek očekuje da kuva i pere i pegla i sve što ste naveli u naslovu. Od muškarca se ne očekuje ništa od toga i to što se vama Mahlat posrećilo pa ste se udali za nekoga ko voli da kuva je vaša lična sreća, ali ne možete da budete toliko naivni (naročito ako zaista jeste tih godina i tog životnog iskustva kog tvrdite da jeste) da verujete da svi žive kao što živite vi. Izvinite, ali to je detinjasto razmišljanje u kome ne postoji prostor za drugačije od onoga što vi vidite svojim očima. Postoji svet izvan vašeg vidokruga i u tom svetu je varjača namenjena samo i jedino ženama.“

    1. Mill,
      Shaputalica je druga blog ženska, ja sam Shunjalica. Meni ne smeta mnogo kako me oslovljavaju, ali pošto žena s tim imenom već postoji u ovom svetu, a ne poznajem je, imam potrebu da se ogradim od tog naziva, da ne bi slučajno nju krivili za neka moja naklapanja.

      Mahlat vrlo razumljivo piše tako da sam razumela šta ona tvrdi. Ne čitam je redovno, ali dopada mi se način na koji to radi. Rekla bih da vrlo uspešno provocira komunikaciju (provociranje ovog puta shvatiti kao nešto pozitivno). Ne slažem se nekad sa napisanim, da češće svraćam na njen blog moguće da bi i moje neslaganje bilo češće, ali možda i ne bi. Kad nešto napiše čvrsto se drži svog stava i njena snaga i energija izbijaju kako iz tekstova, tako i iz komentara. Čini mi se da je žena koja zaista misli ono što piše, ali da njene misli idu i izvan napisanog (možda grešim, ali imam takav utisak).

      Njen stav je na njenom blogu, s obzirom da ima porodicu i odraslu ćerku žena je možda i duplo starija od mene. Nemam pojma kakav je život Mahlat imala i kroz šta je u životu prošla da bi sad mogla pisati kako je zadovoljna svojim životom. Ne mislim da SVAKA žena može uspeti zato što je uspela Mahlat, međutim, ono što je neosporno to je da ih sigurno ima, ali pre toga je potrebno da to svaka i poželi. Izjava – ako sam mogla ja, može i svaka druga – meni zvuči kao beskrajna vera u ženu, njenu sposobnost i volju, a o veri i ukusima ne polemišem.

      Sagovornica u poslednjem delu koji ste izdvojili kaže da je razlog Mahlatinog nerazumevanja priče i uspeha u životu sreća, tj. posrećilo joj se jer je naletela na muškarca koji voli da kuva. Zaista, ne znam da li je to bio splet okolnosti zvani sreća, da li se Mahlat nekim tajnim receptom, višom spoznajom sveta ili čime već izborila za muškarca sa kojim može ravnopravno da podeli kućne poslove ili je baš takav muškarac rešio da se izbori za ženu kao što je ona da bi je imao pored sebe?! Još jednom ponavljam da ne znam ženu, a samim tim ni razloge njenog zadovoljstva svojim životom. Ono što sam primetila je da se zasluga pripisala muškarcu uz prisustvo sreće iliti sreći uz prisustvo muškarca (zaista mi nije bitan redosled).

      Hajde, da ne zanemarimo sreću, sigurno je glavni krivac u nekim pričama, ali valjda u svom životu i mi imamo određenog udela, otud i vrlo surovo objašenje kod Mahlat ‘da su žene same krive’. Ne dopada mi se kako to zvuči, oštro je, ali ne znači da nije istinito. Ne nosi svaka žena isti teret krivice i nije uvek kao što se kaže sve crno ili belo, ali nekad i jeste, možda i češće nego što bismo želeli da jeste.

      Slažem se da je cela metafora s kamenom trivijalna, ali napisala sam da se kamen shvati doslovno samo ako je čitaocu/teljki tako lakše. Jesam trivijalizovala ceo ženski problem tom metaforom, ali meni je i samo bacanje varjače na pod, trivijalna slika. Mogu sad da uputim niz pitanja (za nekoga dečijih): Zašto varjača? Zašto se baca? Zašto se ne kači na zid, odlaže u fioku ili možda poput štafete predaje delimično (jer govorimo o ravnopravnosti) u ruku muškarcu i zajedno s njim odlazi na paljenje šporeta?

      Cela polemika se nekako i vrti oko toga da li je feminizmu potrebno bacanje varjače. Jedne žene smatraju da je to prvi i jako značajan korak u borbi za ravnopravnost, dok drugima kućna vrsta neravnopravnosti ne smeta ako su ravnopravne i poštovane izvan svog doma, dva uvrežena mišljenja jedne strane. Ni jedna borba nije laka, ova traje rekla bih predugo i još je na početku, a uz sve to je još svaka žena feministički pokret za sebe, zbog toga je borba daleko teža od drugih.

      Moguće je da imam vrlo naivan pogled na celu priču, ne bežim od toga, ali kako već jedni rekoše čim porastem samo će mi se kasti, mada ima i onih koji odavno tvrde da za mene nema nade. U svakom slučaju, šanse su mi 50:50. 🙂
      Jesam se poigrala celom situacijom i iskoristila feminizam u nazivu posta, imala sam i jednu drugu reč na pameti, ali je više nego izlizana. Mogla sam tako izvući i demokratiju, homo populaciju, pušače ili šta već, u svakom slučaju sve je napisano samo zbog poslednjeg pasusa, drago mi je da ima ljudi koji su to i primetili.

  13. O, bože… Doživela sam prosvetljenje… Ova mreža blogova u stvari je kafenisanje bez osnovnih znanja o onome o čemu se priča…

    Jeste, čitava metafora o kamenu je loše i neiskusno postavljena. Feministkinje ne mrze muškarce, ne ratuju sa njima. Zašto sve mora da bude crno ili belo?

    Bilo bi dobro kada bi se komentatori/ke obavestili o istoriji feminizma i značenju pojma (zato je teorija korisna, onemogućuje pogrešnu interpretaciju definicija).

    Ovako dobijamo sledeću situaciju: ja razumem šta moja drugarica priča, verujem joj i zato je razumem. Onda dolazi neka nepoznata teoretičarka u naš mali krug gde se svi poznajemo da nas uči teoriji. Mi ćemo se, naravno, držati zajedno jer svakog dana kafenišemo jedna drugoj na blogu, a teoretičarku ćemo prokazati i prognati, ispljuvati i omalovažiti joj teoriju.

    A zapravo, nikome ovde, osim the dark one, slutim, nije zaista jasno šta feminizam jeste i šta on znači ženama i muškarcima (postoje i feministi).

    Za one kojima nije jasno: mizoginija je kada mrzite sisate žene koje dobijaju posao umesto vas. Mizoginija je kada za vašu nezaposlenost krivite sisate žene, umesto da uočite pravi razlog vaše nezaposlenosti (to što je neki muškarac odabrao sise, a ne vas). Feminizam nikada nije podrazumevao mržnju prema muškarcima. Naprotiv, zagovarao je ljubav u toleranciju različitosti među polovima i rodovima. Feminizam ima različite faze i module, i ne postoji „jedan pravi“ feminizam, pa da mu neko pravi loš marketing. Različite žene različito se bore protiv diskiminacije.

    Borba feministkinja nije usmerena na mržnju prema muškarcima, već na promenu opšte svesti i pravne regulative. Zato je veoma bitno koliko žena ima u skupštini. To je prvo mesto javnog života, gde se donose odluke o zajednici. Dosad su kroz istoriju žene bile ograničene na privatnu sferu i porodicu, njihov glas u javnoj sferi malo je vredeo.

    Mislim da nijedna od komentatorki ovde NIKADA nije bila u situaciji u kojoj se odlučuje o nečemu među gomilom muškaraca, ipa nikada i nije imala priliku da uoči koliko se ženski glas u takvim prilikama manje ceni.

    A ono „muškarci vladaju svetom, a žene muškarcima“ je, u stvari, najgore moguće ponašanje za ženu, jer podrazumeva manipulaciju muškarcima. Ako se ponosite manipulacijom, neka vam je na čast. Ja ću radije da vladam sobom i svetom (figurativno) u partnerskom odnosu sa muškarcem, a ne vladajući prljavim sredstvima nad njim.

    1. Nikita,

      da, kafenišem uz blog i koristi mi za razonodu drago mi je da se to primeti, već sam odgovorila Mill na pitanja koja su i ovde postavljena zato se neću ponavljati i trošiti ni vaše, ni svoje vreme. Samo ću dodati da se iskreno nadam da će žene koje budu sedele u skupštini, sedeti tamo zato što su kvalifikovane da se tu nađu još nečim, osim svojim polom, jer ako su tamo samo zato što su, kako već Mahlat reče, ‘nosači sisa’ onda ne bih rekla da su se žene izborile za bilo šta.
      Ali, to je samo mišljenje, u svakom slučaju hvala na odvojenom vremenu.

  14. I muškarci se u skupštini nalaze prvenstveno kvalifikovani svojim polom (kako dominiraju u strukturama gde se donose odluke). Žene neće biti ni više ni manje kvalifikovane od njih, u proseku.

    Hvala i vama na odgovoru. 🙂

  15. Da, Shunjalica, ne Shaputalica, izvinite 🙂

    Moram da priznam da mi nije baš jasno šta bi ovo trebalo da znači: „Samo ću dodati da se iskreno nadam da će žene koje budu sedele u skupštini, sedeti tamo zato što su kvalifikovane da se tu nađu još nečim, osim svojim polom, jer ako su tamo samo zato što su kako već Mahlat reče ‘nosači sisa’ onda ne bih rekla da su se žene izborile za bilo šta.“

    Zar postoje neke posebne kvalifikacije da se bude poslanik? Poslanik može da bude svaki građanin/ka Srbije koji dobije dovoljno glasova na izborima. Stvarno ne razumem kakve su dodatne kvalifikacije neophodne. Niko ne može da postane poslanik ako ne dobije dovoljan broj glasova. Rodne kvote samo obezbeđuju da se na izbornim listama nađe i izvestan broj ženskih kandidata, to je sve. Neke će biti bolje, a neke gore, baš kao i njihove muške kolege.

    Takođe, vi se bojite da će žene koje dospeju u parlament, dospeti tamo samo zato što su žene, ali vam izgleda ne pada na pamet, da mnoge žene u ovom trenutku ne uspevaju da uđu parlament (njihove sopstvene stranke ih ne kandiduju), samo zato što su žene. Obavezne kvote se ne uvode zato da ženama daju neku posebnu prednost, nego da, kako se to stručno kaže – „izravnaju teren“ („level the playing field“) koji je trenutno jako nakrivljen na jednu (mušku) stranu. Činjenica da izražavate sumnju u kvalifikacije budućih poslanica, iako dosadašnja muška većina služi samo za viceve i sprdnju, nesvesno pokazuje dubinu naših patrijarhalnih predrasuda – kako god da su muškarci loši (a ne da su loši, nego su blagi užas), ipak, ako pustimo žene, možda neće biti „kvalifikovane“. Za šta, pobogu? I u odnosu na šta?

    „Hajde, da ne zanemarimo sreću, sigurno je glavni krivac u nekim pričama, ali valjda u svom životu i mi imamo određenog udela, otud i vrlo surovo objašenje kod Mahlat ‘da su žene same krive’. Ne dopada mi se kako to zvuči, oštro je, ali ne znači da nije istinito. Ne nosi svaka žena isti teret krivice i nije uvek kao što se kaže sve crno ili belo, ali nekad i jeste, možda i češće nego što bismo želeli da jeste. “

    Naravno da imamo udela u svojim sudbinama, ali zavisno od sistema u kome živimo, naš udeo može biti manji ili veći. U robovlasničkom sistemu, robovi nemaju praktično nikakve mogućnosti da oblikuju svoj život. U kapitalizmu, najsiromašniji imaju formalnu slobodu izbora, ali u praksi je ta sloboda jako sužena. Isto tako, u patrijarhatu, izbori koje žena ima su jako suženi. Danas svakako ne u meri u kojoj su nekada bili, ali još uvek jesu. Takođe, što je žena dolaze iz niže na klasnoj lestvici, ta je ograničenost sve izraženija. Ne samo zbog slabe finansijske situacije, nego i zato što je patrijarhat izraženiji u nižim, posebnom ruralnim slojevima. Svakako da ima žena poput Mahlat, koje pripadaju srednjoj ili višoj srednjoj klasi, koje su odrastale u finim porodicama u kojima se cenila rodna ravnopravnost i kojima se čini da imaju široku slobodu izbora, ali to je vrlo skučena perspektiva, koja ne uzima u obzira da većina žena (odnosno, većina ljudi) u Srbiji, živi u vrlo drugačijim uslovima.

    Postoji trenutno jedna široko rasprostranjena zabluda (čiji je najbolji primer onaj blog 365 lepih dana), o tome kako se sve može kad se hoće, kako je samo potreban optimizam i uspeh će doći. Ovo je užasno naivna pesrpektiva čija se okrutnost, to ste dobro primetili, pokazuje kada se pomenu oni koji nisu uspeli u životu. Ako je za uspeh dovoljno biti odlučan, onda su svi koji nisu uspeli, sami krivi za svoj neuspeh. U tranzicionom kapitalizmu, ništa nije dalje od istine. Pogotovu ako ste žena.

    1. Mill,
      drago mi je da smo se upoznali. 🙂

      Za trenutak sam pomislila da će ovo biti strogo ozbiljna rasprava ali zadovoljstvo je primetiti da ipak imate smisla za humor.

      Što se tiče kvalifikacija poslanika znam da ni jedna nije propisana (nešto politikologije poznajem), ali u društvu koje ima nakaradan sistem vrednosti možda ne bi bilo loše da nam poslanici poznaju za početak maternji jezik, dodala bih ovde još i bonton, ali to već prelazi u domen naučne fantastike.

      Kao esteta, imala bih ličnu molbu da buduće poslanice ne čupaju obrve do kraja i ne bave se posle iscrtavanjem istih, jer se ježim na taj facijalni detalj, ali tu se već ne pitam ništa. Ko zna, možda mi nesvesno i udovolje. Isto, iz čisto estetskih razloga želela bih im još nešto, al kad bih javno rekla šta, prozvali bi me seksistom, zato ću ga prećutati. 🙂

      Činjenica da izražavam sumnju u kvalifikacije budućih poslanica ne pokazuje dubinu mojih patrijarhalnih predrasuda. Ni u jednom trenu se nisam vodila mišlju da će biti nesposobnije od muških poslanika, već da će se pokazati jednakim u njihovoj nesposobnosti. Naše poslanike ne doživljavam ni kao ljudska bića, ni kao životinje, već isključivo kao jednoćelijske organizme, slika koju trenutno imam u glavi je isti blagi užas kao i do sad samo 1/3 ameba ima sise. Zbog toga sam rekla da me ulazak žena u parlament ostavlja ravnodušnom. Iskreno ću se radovati ako me demantuju u budućnosti, ali polazna osnova u mojoj glavi im je ova, što morate priznati i nije tako loše za start.

      Zablude su sasvim legitimna stvar, naši političari im odavno udarili temelj, a i vi ste zapali u jednu, bar što se tiče zagovornika optimizma, jer niko od njih ne tvrdi da je optimizam i želja za nečim jedino potrebno da se do toga stigne. Sad vi kao zagovornik feminizma činite zagovornicima optimizma istu stvar do koje ste se maločas žalili, a to je nepoznavanje teme o kojoj se govori. Perlica je dala savršen prikaz cele situacije sa čašom, meni je viđenje polupunog i polupraznog bliže od crnog i belog, zato što se svrstavam u poročne ljudove i to one najgore, čuli ste za njih sigurno, oni sede na ‘ladnom betonu. 😉

      Ljudi nikad neće gledati isto na svet koliko god se to nama sviđalo ili ne.
      Ali, evo da ne bude da sam na kraj srca, umesto da poželim sreću našim budućim poslanicama otkriću im tajne reči za slikanje, ne moraju da ih izgovaraju na glas i nije neophodno znanje maternjeg jezika za njihov izgovor – petite pomme. 😉

  16. Suma sumarum bitan je covek da li je dobar ili ne , bilo da je muskarac ili zena…sve ostalo je sviranje one stvari…iskreno kad cujem da se neko bori za kojekakva prava tipa muskarci su losi i u boljoj poziciji, ili zene lakse prolaze kroz zivot sireci noge…meni dodje da povracam, tako da po meni vazan je covek a ne pol iz kojeg dolazi !!!

  17. @Marko – Buki blog

    Još jednom ću apelovati, kao i mnogo puta do sada: nemojmo sve gledati kroz prizmu dve boje (koje i nisu boje, kažu). Crno ili belo.

    Ako su muškarci povlašćeni i u boljoj pozicji, ne znači da su nužno loši. Ne znam otkud vam takav zaključak? Čak sam na jednom mestu i napisala da muškarci koriste prednosti davno uspostavljenog patrijarhalnog sistema. Neki nesvesno, neki svesno, uglavnom – ne čini ih nužno lošim to što koriste prednosti koje su im date rođenjem u takvom sistemu… Jednostavno, dubina patrijarhalnih normi je toliko zapečena u društvo, da ni sami nismo svesni kada igramo polne i rodne, nametnute uloge. Kada nam je sasvim normalno da krivimo druge žene što imaju veće sise i tako su dobile posao.

    Feminizam pokušava da napravi dijalog sa muškarcima i sistemo u kom oni imaju prednost. Da se obe strane osveste o tome koliko učestvuju u izgradnji tog sistema i šta treba menjati da svima bude bolje.

    Takođe, niko nije tvrdio da žene lakše prolaze kroz život, šireći noge. Ni to niko nije rekao. Naprotiv, ovde se samo moglo utvrditi da žene i ne prolaze baš tako dobro u životu. Makar i širile noge, jer ako dođu dotle da to moraju da rade da im bude dobro, onda baš i ne prolaze lakše… Ako izvrnemo perspektivu. Zar ne?

  18. Izvini vlasnice bloga ali moram.
    Zena ce da popusi sefu i dobice bolje radno mesto. Muskarac nema kome da popusi!
    E sad sto ja necu da popusim, to je moj problem i niko mi nije kriv.
    A ima zena koje vole da puseeeeee iha! Zato ja mnogo puta ispusi za posao a ne samo zbog sisa.

  19. Hahahaha lepo rece Zelena …samo sto ovde u Srbiji ispusise i zene i muskarci 🙂

    @Nikita

    Apsolutno postujem tudja misljenja, i veoma postujem tvoja …lepota je u suceljavanju drugacijih misljenja o nekoj temi jer uvek mozes nesto da naucis…naravno ako gledas zivot na taj nacin…

    Ja sam licno mozda atipican jer imam 6 prijatelja koje znam veci deo zivota, struktura je 5 devojaka i 1 muskarac…tako da meni pogledi na svet iz oba ugla nisu strani, tako da moje misljenje mozda nije tipicno po ovoj temi… 🙂

  20. @Zelena vrata

    Jeste. Žene baš vole da puše. U stvari, one i ne puše da bi dobile posao, nego zato što to baš jako vole. U stvari, niko im i ne traži da puše, one su same nude, makar i ne dobile posao. Zato što baš vole da nepoznatim, možda debelim, možda neopranim, možda bolesnim, možda opasnim, muškarcima puše.

    Ova izjava zvuči toliko infantilno i nepromišljeno, da ne mogu da pojmim ugao iz kog je napisana.

    Muškarci ne moraju da puše da bi imali prednost prilikom zapošljavanja u odnosu na žene. A da hoće da puše, imaju kome, ne brinite.

    A vi što krivite one jadnice što pristaju da pređu preko svog integriteta i dostojanstva da nekome popuše, a ne krivite muškarca koji pušenje zarad posla traži, vi ste i zaslužili da ispušite.

  21. * ovo za debele muškarce važi za pušačice koje debeli muškarci ne privlače. Naravno, postoje i one druge. Pušačice, naravno.

  22. Ja volim da pusim sta je tu lose? 🙄
    Naravno da cu da ih krivim, da necu da ih zalim sto su pusile i dobila dobra radna mesta a ja nisam pa ispusila.
    Mnogo puta muskarci ne traze nego same kleknu jer je to jedino sto znaju da rade i pusenjem izmuzu i stanove i kola..
    Da se razumemo ne generalizujem!
    Da ima muskaraca stoke, ima, da ima zena stoke, ima i to je to!

  23. Pa mi i ne pričamo o pušenju voljenoj osobi/partneru, tu zaista nema ništa loše. Pričamo o pušenju potencijalnom poslodavcu, koji je uglavnom nepoznat, potencijalno bolestan, potencijalno opasan, potencijalno neprivlačan i tako dalje. I pričamo o tome vole li žene da puše takvim likovima.

    Reklo bi se da ste samoj sebi upali u stomak ovom nepromišljenom izjavom.

    Ne morate da žalite žene koje su pušile i dobile posao, ali nemojte ni da ih osuđujete vše od muškaraca kojima su pušile. O tome se ovdee radi (kad već sve vreme moram da vam pojašnjavam vaše sopstvene izjave).

    Jeste, ima i muškaraca i žena koji se kvalifikuju u kategoriju „stoke“. No, niko i nije rekao da je drugačije, tako da…

  24. Ne osudjujem nikoga, nemam prava to da radim.
    Krivim i imam svoje misljenje o tome.
    Moje pitanje glasi, ko je muskarca napravio takvim?
    Mislim na vrstu na koju i vi mislite.

    Ako npr. ja cekam na posao sa nekom zenom, ta udje, sagne se i popusi, dobije posao, sigurno ne mogu da joj cestitam na tome. A vala ni njemu na kriterijumu kojim je odabrao radnika.
    Ali sta ce, muskarci vise razmisljaju donjim mozgom tako da zene to koriste.
    Slazete se?

  25. Jedno veliko hvala svima, i onima koji su razumeli tekst i onima koji nisu. Imate pozdrav od Šunje do ponedeljka, ovaj vikend ću da se razonodim jednim muškarcem i sexom. Da ne bude kako ništa nisam naučila, evo, obećavam da ćemo zajedno tipkati brojeve na telefonu dok budemo poručivali hranu.
    I vama, od srca, želim da uživate u vikendu. 🙂

  26. E, ne volim rasprave i unapred znam da ništa neću skapirati, pa me mrzi da čitam.
    Znam samo da svaki muškarac kad vidi malo jaču ženu odmah viče radi odbrane: feministkinja!
    Slažem se da ima i jakih i slabih kod oba pola, priroda to dobro ukomponuje i bude super.

  27. Žao mi je što nakon čitanja tvog teksta nisam odmah napisala i svoje mišljenje o njemu jer sam nakon svakog komentara mnogo toga htela dodati. Do kraja se umorih veruj mi i zato ću se osvrnuti na samo par stvari, nadam se 🙂 .

    Kao prvo potpuno se slažem s tobom „Postoje jaki i slabi muškarci, a postoje i jake i slabe žene.“ Ovo je jedina i prava istina.
    Sve rasprave o feminizmu preskačem 🙂 jer bih daleko otišla.

    Bila sam i to ne jednom, i to ne samo u ovim godinama već i kao veoma mlada osoba u „situaciji u kojoj se odlučuje o nečemu među gomilom muškaraca“ kako to neko ovde reče, te i iz ličnog iskustva veoma dobro znam koliko je teško „nametnuti“ svoj stav kada si žensko pa još kad imaš 25-26 godina a pored svega i izgledaš sjajno.
    Ovde Šunjo moja draga, moraš mi oprostiti, ali moram dodati nešto što me zaista iritira i ne mogu preko toga više prelaziti ne komentarišući.
    Nikad nisam imala velike sise, naprotiv, pre bih rekla male, ali sam ipak bezbroj puta dobijala koplimente kako od muškaraca tako i žena da imam divne grudi. Tako da veličina uopšte nije bitna i stojim iza ove svoje tvrdnje. Da se malo i našalimo, nije bitna veličina, bitno je šta muškarac oseti u rukama i kako to stoji. Mekano vala ne valja ni kod jednog pola, verujem da se svi slažemo s ovom izjavom.

    Mnogo devojaka znam koje su se zaposlile samo i isključivo samo zbog svog izgleda i svog „slobodnijeg“ ponašanja. To je njihovo pravo mada je meni lično veoma ružno iz mnogih razloga, ali u isto to vreme to govori mnogo i o samim muškarcima a takve ja nikad ne bih želela za svog šefa, direktora, poslodavca kako god već (Zelenko slažem se s tobom).

    U današnje vreme, ma koliko god mi pričali o bilo kojoj ravnopravnosti, ženama nije ni malo lako i to moramo da priznamo. Svaka žena može da se izbori sa svim problemima na koje nailazi u životu. Neka će to uraditi na lakši način, neka na teži, nekoj će trebati više vremena, više dokazivanja ali može da uspe uz veliki trud a da pri tome ne mora nikome da puši ili već šta.
    Govorim iz ličnog iskustva. Nagledala sam se i naslušala svega i svačega. Doživela sam mnogo toga. Daću i jedan primer:
    pre dve godine jedan muškarac koga sam „priupitala“ za posao mi je doslovce odgovorio odmerivši me pre odgovora od glave do pete:
    „Vera, ti ne izgledaš loše, ali ŽENO ti ipak imaš 50 godina. “
    Pa, hoćeš li da me kuvaš, majke ti, odgovorila sam 😦
    Naravno da sam bila preneražena, uvređena, ponižena, ali nastavila sam i dalje da radim na sebi, da se borim i svojim radom, voljom i velikim zalaganjem sam dokazala da iako imam 50 godina još uvek mogu da se izborim za sebe.

    15 godina je prošlo kako sam u braku sa mnogo mlađim muškarcem od sebe. Poštujemo se i volimo neizmerno i danas kao i prvog dana. Čak šta više mogla bih reći danas i više nego ranije. Za nas, ko god nas poznaje ima samo reči hvale. Moj suprug je neko ko je od malena naučen da je ženi mesto pored šporeta, da ….. ali nikada, ali zaista nikada za sve ove godine se prema meni nije ponašao na taj „naučen“ način. Pita me za mišljenje, savet, dogovaramo se, zajedno odlučujemo, kad nisam kući skuva ručak, često, ali zaista često zajedno spremamo i da ne nabrajam dalje. Sad što kažeš ti, Šunjo moja, da li je ovde sreća, sudbina umešala prste ili on jednostavno želi da svojim ponašanjem pokaže da …… ne znam zasigurno 🙂 ili, ma sve je to ljubav
    Napisa dosta toga još te pobrisah jer ovo bi se već moglo nazvati uzurpiranjem tvog bloga 🙂
    Oprosti i biće mi drago da „kafenišemo“ još mnogo godina.

    Ugodan vikend ti želim!

    1. Verkić,
      zbog tvog kašnjenja moram da pijem bajatu kafu, sram te bilo. 🙂
      Slobodno preskoči sve rasprave jer tekst i nije bio o feminizmu, ali pošto sam ostavilu otvorenu mogućnost da se kamen shvati bukvalno, nisam mogla to da osporim ni sadržaju iz naslova.
      Što se tiče zapošljavanja na osnovu ‘sisa, leđa i kolena’ nemam šta da dodam. Ako je neka devojka, žena primljena samo zbog toga ne mogu da se bunim, nije mi uzela mesto jer to nije posao koji bih ja radila. Ona je neko ko je uvek spreman da ponudi više od mene i to priznajem javno. Kad smo kod datog opisa poslodavaca moram primetiti da nisu svi takvi, bar ne danas, ima ih i vrlo dopadljivih, kakvo im je međunožje ne znam, ali karoserija sve bolje izgleda sa najezdom metroseksualaca i ja-pa-ja japijevaca, tako da se osobe ženskog pola spuštaju na kolena i iz ličnog zadovoljstva, ali s određenim ciljem u glavi (neke bi rekle spajaju ugodno s korisnim, iskreno ne razumem šta je tu ugodno, a šta korisno, ali moj mozak ionako ne mora baš sve da pojmi). 🙂
      Kad sam odlazila na razgovor za poslednji posao tražila se jedna radnica, ali čovek je primio nas dve. Mene je dopao opis posla iz oglasa, a nju pušenje. Imala je veću platu, ali iskreno i radila je teži posao. Posle sam saznala da je od celog kolektiva jedina ona imala plaćene doprinose, biće da je to zbog tešnje saradnje sa poslodavcem :D, ali i tu smo se posle izjednačile, tužila sam firmu, posle čega su doprinosi isplaćeni svima. I vuk sit i ovce na broju. 🙂
      Sledeći put kad budeš htela da me uzurpiraš nemoj ovoliko da kasniš, ovo je već bajat post sa još bajatijim nesporazumom. 🙂

  28. Joj, gde odoste?!
    Mrzim feminizam, za vecinu zena mislim da su blesave a ima ih mnogo kojima skidam kapu. Muskarce obozavam, visestrano. Dugo bi bilo da objasnjavam.

    1. electra,
      tu su oba komentara, morala su da me sačekaju jer je kredibilitet šunjutanja kao njanjavog bloga ozbiljno poljuljan, a njanjavost ovde nije nešto s čime može tek tako da se igra. 😉
      I da, određeni muškarci su vredni obožavanja, ne zato što su baš takvi muškarci, već iz jednog sasvim suprotnog razloga, a to je zato što baš nisu žene. 🙂

  29. Dan mi nešto beše njanjav (u ružnom smislu 😉 ) a sad sam se tako slatko nasmejala čitajući tvoj odgovor da mogu i na spavanje iako ništa od željenog nisam uradila 😉
    Neću više kasniti, obećavam 🙂

    1. Mala B,
      jesi javila si se dok si još nosila žutu haljinu, enE ti komentara iznad Verkićevog, prošunjaj se još malo na gore… 🙂

  30. odgovor na neobjavljen komentar
    (nije pošteno – znam, ali tema o kojoj govorite meni više nije zanimljiva, blog je moj i može mi se)

    Femme,
    džabe kucate na moja vrata, Mahlat ovde ne svraća. Žena ne želi više da komunicira sa vama, prebolite to već jednom kao odrasla osoba. Vaše ime, prezime i sve ostale odrednice meni ne znače ništa, ali drago mi je da ste se javili, jer ste pored svega navedenog bili i inspiracija za ovaj tekst, koji je nastao posle vaše posete Zubarici. Cela situacija me je podsetila na decu u vrtiću kad trče vaspitačici i žale se što pojedinci neće da se druže sa njima, kako im govore ružne reči i kako će ih tući. Taj deo obezvredio mi je i ono malo što mi se učinilo konstruktivnim u raspravi koja je vođena.

    Raduje me što ste se bavili i bavite feminizmom iz više izvora i onime što Vi Mislite da Ja Mislim i (ne) razumem na tu temu, ali deo koji me i dalje zabavlja u ovoj prepisci je da samo zvanični poznavaoci feminizma nisu uspeli primetiti da tekst uopšte ne govori o feminizmu. U naslovu ste prepoznali reč koja se speluje isto kao i jedna koju vi poznajete i u daljem tekstu ste očekivali da nađete enciklopedijsku definiciju iste, koja vam ničim nije obećana. Toliko o temi kojom vi želite da se bavite, ali pošto je moja malenkost autor teksta dozvolite da ipak kažem o čemu tekst govori.

    Čovek nije krpa da bi na sebe lepio etikete. Ma, koliko ideje bile velike i plemenite kad god je čovek na sebe zakači postane jeftiniji (bilo da je etiketa Dior, demokratija, D&G ili toliko pominjana vaša). Svaka ideja je veća od pojedinca, ma koliko je on poznavao i zalagao se za nju, ako se već zalažete za određenu ideju nosite je elegantnije, jer svojim saplitanjem više joj štete nanosite nego bilo koji stereotip.
    Za moj ukus The Dark One je odradila najbolji posao s vaše strane.

    Pozdrav

    Šunja
    samo ljudov

  31. Malo je bez veze odgovarati na neobjavljene komentare, a još je bezveznije time se razmetati.

    Priznajem da su me prilično zbunili sledeći redovi:
    „Vi Mislite da Ja Mislim i (ne) razumem na tu temu, ali deo koji me i dalje zabavlja u ovoj prepisci je da samo zvanični poznavaoci feminizma nisu uspeli primetiti da tekst uopšte ne govori o feminizmu. U naslovu ste prepoznali reč koja se speluje isto kao i jedna koju vi poznajete i u daljem tekstu ste očekivali da nađete enciklopedijsku definiciju iste, koja vam ničim nije obećana. “

    Ako se tekst zove „Šta je feminizam?“, onda je prilično razumno očekivati da ima ponešto da kaže o sopstvenoj temi. U srpskom jeziku, jedina reč koja se speluje isto kao feminizam jeste sama ta reč. Ako ne znaš šta ona znači – nemoj je upotrebljavati. Tvrditi da si napisala „feminizam“, a zapravo mislila nešto sasvim drugo, pokazuje samo da slabo barataš srpskim jezikom.

    „Čovek nije krpa da bi na sebe lepio etikete.“
    Još nisam čuo za krpu na koju se lepe etikete, ali krpa koja na samu sebe lepi etikete? Zvuči kao lik iz South Park-a.

Zatvoreno za komentare.