mrva srca, puno reči i osmeh koji se ne troši

Ima skoro mesec dana kako sam rasteretila šunjutanje. Sad umesto jednog imam dva bloga, s tim što je ovaj drugi privatan. A onda – otišla i došla sam. Legla u svoj krevet i svoju kadu, popila svoju kafu i ponovo otišla. Nije toliko važno ni gde sam bila, ni šta sam radila. Nedostajao mi je moj ćošak za pisanje. Još me drži onaj HAJ osećaj i pitam se čemu ta ragraničavanja, šta mi je to trebalo? Podseća na susrete sa bivšima. Kad se od srca obradujemo pitajući se šta se ZAISTA desilo kad nismo više zajedno? Ali vrlo brzo bi isplivalo sve ono što je smetalo. Tako i sad, ne želim da vraćam ništa na staro i da se pitam, ako sam podelila i zatvorila jedan deo znam da tako treba i da ostane. Kao klinka često sam želela da budem nevidljiva. Moguće da je ta želja sastavni deo odrastanja svakog deteta – videti, čuti i biti, a ostati neprimećen. Postojanje u online svetu bez aktivnog učešća čini nevidljivost lako ispunjivom željom. I ime mog bloga ide u prilog ove davnašnje želje. Još uvek volim da postojim na raznim mestima bez glasnog izjašnjavanja. Možda samo tražim izgovor da deo svoje prirode ne okarakterišem kao voajerstvo, ali to je samo jedno u nizu mnogih možda.

Elem, htedoh da vam pričam o putu. Oni koji putuju znaju da ako ne umete da se spakujete za pola sata nikad nigde nećete otići. Već to stišnjeno pakovanje dozvoljava vam da zaboravite po nešto. Vrlo je jednostavno – dok god to nisu pasoš, karta i novčanik, odlazak je i dalje siguran, jer sve ostalo možete da nadomestite. S pitanjem – šta sam ovaj put zaboravila? – redovno zaključavam vrata i pretresam prtljag u svojoj glavi dok trčim niz stepenice. Ovog puta to su bile slušalice i dve knjige za prekraćivanje puta. Ali čim sam našla broj svog sedišta ništa od zaboravljenog nije bilo važno i sve zaboravljeno je bilo još važnije.

Na njemu je bilo sve izgužvano osim osmeha i gitare. Sviđao mi se prva dva sata dok nismo počeli da razgovaramo, a naredna četiri sam bila zaljubljena u njega kao šiparica do ušiju i još malo iznad. Bilo je očigledno i nije me bilo briga. I onaj deo naše priče koji sam prespavala bila sam zaljubljena u njega. Rekla sam da bih se bez razmišljanja spakovala u kutiju od gitare i pošla sa njim.
– Odavno mi devojka nije ovako otvoreno i brže sve sasula u lice.
Konstatovao je posle mog javnog priznanja.

Razmenili smo priče, krofne i kiflice sa šunkom. Ubijali smo sate i kilometre. Možda sam mu se i svidela, ali taj deo me nije zanimao. Obećao je da će mi napisati pesmu, prijalo je čuti, iako svi znamo da muška obećanja posle 7 dana više ne važe. Od onih je čupavaca što armije obožavateljki kupuju sa jednim ‘izvini’. Dozvolila sam sebi 6 sati da budem jedna od njih.

Prekid puta na istoj stanici, odakle svako produžava svoje putovanje. Tražio mi broj telefona, rekoh da je bolje samo da se pozdravimo. Pitao se kako će mi dostaviti pesmu.

– Moraćeš se potruditi da bude više nego dobra i da zaživi kako bih se za 50 godina unucima hvalila istom. Rešila sam -bićeš moj Saša iz busa.
Mislim da nije razumeo onaj deo sa Saša i busom, jer pesma glasi Saša iz voza, ali….u međuvremenu je svanulo, put se nastavljao, ganjala sam menjačnice, šalter sa informacijama, dovoljno pristojan toalet za pranje zuba i umivanje, jutarnju kafu sa zemlje, a njega je pre svega toga sigurno dočekala još jedna ja isto tako blesavo zaljubljena. 🙂

Advertisements

48 mišljenja na „mrva srca, puno reči i osmeh koji se ne troši“

  1. Evo priznajem ja sam odlepila za tvojim tekstom 😉
    yeeeeees I am :)))
    i ponasam se ko siparica, ne znam po kom slovu da lupim, e a sada mi prvo objasni sta radis na privatnom blogu 😯
    hehehh al’ sam neuctiva 😀
    ali ti si moja musketirica i mogu da pitam… 🙂
    Ej, kakvih 7 sati, i nece dugo proci eto pesme, aj’da se kladimo 😉

    1. Nedo,
      može pesma da nastane i ranije, ali tek za 50 godina ću da se Falim unucima, a možda i praunucima, zato bolje da je ne sklepava na brzinu. Hoću hit, a ne hitić. 😀

  2. ti dugokosi su zajebana sorta! pametnica si za razliku od nekih pojedinaca koje poznajem 🙄
    lepo si nam ovo napisala, malo ljubavi 6 sati, malo mozgica koji je ipak lavovski, malo kafice…ma sve si nam lepo zdudala i uzivala sam citajuci! 🙂

    1. Exxx,

      svi možemo biti nevidljivi dovoljno je samo poželeti. Čak ako nam i ne pođe za rukom, možemo zatvoriti oči i praviti se da dok ne vidimo druge, ni drugi ne vide nas. 🙂
      Ovo je bila zaljubljenost od 6 sati, za moj put rekla bih – taman. 😀

  3. Ovo se zove živeti život. Ludo, u trenu, upravo sad i ovde, punim plućima, širom otvorenih očiju, zaljubljenog pogleda, bolno jasnog, pogleda koji otkriva i govori sve.

    1. Verkić,

      ne znam baš najtačnije kako se zove moje ludilo, ali ceo dan mi se jedu kiflice sa šunkom kao da je sv Jovan i sneg do kolena, a ne skoro Ognjena Marija. 🙂

  4. Jao, mala, kako ja tebe volim 🙂 . I da znas da to nije zbog onog privatnog bloga, nego …. tako ….. sto mi se svidjaju te tvoje slike i sunjatanja i sto nekad negde u senci prepoznam delic neke sebe – verovatno 🙂 . I – nedostajala si, da samo znas 🙂

    1. Plava B,

      volEm i ja tebe, a kao što se da videti iz priloženog meni ljubav često zna da dođe i traje dok joj dozvolim da traje. 😀 Zna nekad da prekorači dozvoljeno, ali ovaj put nećemo o tome. 🙂
      Nedostajali ste i vi meni. *********

      1. Reče meni jednom neko: „Ljubav je stvar odluke“ 🙂 .

        Da, dobro je nekad kad se čarobne noći završe pre jutra, ume sunce čaroliju da potamni i oduzme joj posebnost 🙂 . Raznih voljenja u životu bude, posebna su ta na par sati, dok traje noć, kolparaju točkovi i sve se dešava samo negde na nivou vubracija 🙂 .

        1. Da, i ja verujem da je ljubav vrlo često stvar odluke.
          Volim da putujem noću, fascinira me čarolija svetla u mraku (ne prestaju da me zanose svetla velikoga grada – mislim da o tome peva i slavuj iz Mrčajevaca 😀 ) i da sa novim danom osvanem na novoj adresi. A sve što se desi u čarobnoj noći treba u njoj i da ostane. Uglavnom na novoj adresi prvi dan izguram kao zombi, ali čarolija tih par sati koji bi vrlo lako mogli biti i jedan od onih stvarnih snova su više nego vredni jednog para podočnjaka. 🙂

  5. Znam taj osećaj zaljubljenosti tokom putovanja-kratko traje, ali je većan u sećanju. Potpuno čist bez ikakvog interesa ili očekivanja savršene završnice.

    Ko je stariji ili mlađi u toj blic „vezi“ nema važnosti. Mogu reći da je tako, ne samo tokom nekog susreta tokom putovanja, nego i u životu.

    Mislim, bolje reći znam, da je glavna junakinja romana DODIR književnice Marinković grdno pogrešila, što nije dala ljubavi da zablista.

    1. agroekonomija,

      tokom putovanja jedini interes nam je da vreme što pre prođe koliko god nam bilo lepo u nečijem društvu. Verovatno i sami doprinesemo tom zanosu i zaljubljivanju oslobodivši se do krajnjih granica. Nije nam važno da ostavimo ‘što bolji’ utisak jer znamo da te ljude više nećemo sresti ili da je jako malo šansa da ih sretnemo ponovo, a kad dobijemo istu takvu reakciju s druge strane, normalno je da se desi simpatija. Nekad su to samo savršeni sagovornici, a nekad su to savršeno izgužvani čupavci. Možda zbog bandera koje se brzo smenjuju svesniji smo da je samo putovanje cilj, a ne tačka B. 🙂
      Nisam čitala ‘Dodir’ ali eto preporuke za vreli letnji dan, hvala. 🙂

  6. I ja se sećam svojih zaljubljivanja na putu. Divan tekst, svaka čast na iskrenosti. Nadam se da će ti pesma nekako stići, tj. da ćeš je negde prepoznati i da je namenjena BAŠ I samo TEBI.
    Kako si sada? DA li patiš, onako, kao prava zaljubljena šiparica? Zagrlim te u znak razumevanja i neke posebne dragosti! 🙂

    1. Dudo,

      čini mi se da više patim za kiflicama sa šunkom, a pošto ih je pravila njegova majka onda mi ona bar za mrvu više nedostaje od njega. 😀

      Kako da patim za njim kad ga ni ne poznajem, trajali smo taman koliko treba da trajemo, skoro ceo put do odredišta. Upoznala sam još neke divne ljude, stari su samo potvrdili razloge zbog kojih sam ih ranije zavolela. Tvrdoglavo i dalje volim ljude i verujem u njih (ali ne baš slepo 😉 ) dok mi ne daju razlog za suprotno. Naći ću već svog zalizanog čupavca sa oba stopala na zemlji, ne sekiram se mnogo oko toga. Nego, htela sam da se osvrnem na sve te ljude koje srećemo u prolazu, ukrstimo svoje živote na par sati možda iskrenije nego sa mnogima koje viđamo svakodnevno i posle promene točkova više nikad ne pomislimo na njih, iako su nas dotakli u datom trenu.

  7. U dušu moju umačeš pero kao u mastionicu i ispisuješ meni tako poznate reči 🙂 . Imaš li ti ausvajs za moju glavu, da te ja prvo pitam 🙂 🙂 🙂 .

    Kažeš: ne pomislimo na njih nikad. Ahaaaa, ali za malo 🙂 : Kao ne pomislimo. Kao ni ne znamo da su postojali. I onda neka tamo mala Šunjava napiše neke retke i mi se posle 20 godina šokiramo kad iz sećanja izrone neke noci za koje shvatimo da nisu tudje jer u slikama koje bljesnu prepoznajemo i sebe:-).

    Jao, Sunjče jedno, šta mi uradi 🙂 🙂 🙂 . Sve u svemu – divni su svi ti susreti, a svaki traje tačno onoliko koliko treba, pa sad da li sat ili vek – to mu je mera i rok trajanja 🙂 .

    1. Baklavče,
      ae ti meni prvo reci šta je ausvajs, pa ti odgovorim na pitanjce, ali čim ne znam šta znači verovatno je da imam… 😀 😀 😀
      Nego, tu smo da se radimo 🙂 dozvoljavam sebi da se setim i njega i svih sledećih u koje ću da se zatelebam, na svakih 20 godina uz prisustvo neke tamo Šunjave. Kad je bal nek je trandibal. 😀

      1. Eh, nisi ti generacija koja je rasla uz „Salaš u malom ritu“, zato ne znaš šta je ausvajs 🙂 . To ti je dozvola za slobodni prolaz, rečeno po naški 🙂 .

        Ma nek´ je nama naših sećanja 🙂 . I da bude još takvih i svakakvih noći 🙂 .

    2. Plava Baklava

      „U dušu moju umačeš pero kao u mastionicu i ispisuješ meni tako poznate reči . Imaš li ti ausvajs za moju glavu, da te ja prvo pitam “ .

      Plava, nisi li nekada provela neko vreme na putu sa zadržavanjem ispred Zlatnog Praga, noć… dal’ sam to negde pročitao i jesu li to tvoji redovi?

        1. Anonimni Lugar sey: WP je zeznuo. Ne bih nikada pisao anonimno. Mislio sam i da nije otišao odgovor tj. pitanje.

          Pitam te zato što sam u glavi imao sliku. Ja kad čitam, uglavnom imam vizuelizacije. Prag, put, noć, auto, neko društvo…. Jedini sa tobom imam kakav takav kontakt „Praški“ 🙂 čisto da proverim memoriju, il je neki Deja Vu.

          Video sam neku paralelu između Šunjinog teksta i tvoje priče ili čega već…
          Hvala Šunji što mi je uštedela trud, jer bih morao da pišem njoj, da javi tebi da sa ja iza anonimusa što bi bila zapetljancija.

          1. Lep pozdrav , sad kad se prepoznasmo 🙂 . No, ništa manje nisam zbunjena. Ovaj edo mi nije baš jasan : „Jedini sa tobom imam kakav takav kontakt „Praški“ čisto da proverim memoriju, il je neki Deja Vu“. Mislim, sasvim sam sigurna da nisi s nama tad bio u autu tako da ….. hajd´ da vidim iz kog je sad ovo filma 🙂 .

            Da, ja sam opisivala put za Prag i plesanje na auto-puto 🙂 . Eh, puna mi mladost sličnih dogadjaja 🙂 .

            A ja lepo pitah Šunjavu ima li ausvajs za moje misli, prepisuje mi uspomene, vragolanka jedna. Prepoznah se ja u Šunji poprilično.

            Ccccc, ima neka tajna veza 🙂 🙂 🙂

  8. Pušti ti to grdna, putovanje ko putovanje, nego… što ne kupi bar japanke tamo gde si bila!? Prosto mi žao da te gledam bosonogu… ladan beton… 😉

    PS Al’ se neke ovde otvoriše… wow ! Svaka za po nešto 😀

    1. Labilna,

      na ladan beton idem zadnjicom a ne stopalcom, zato nemo’ se sekiraš, sva obuća je ‘projektovana’ da nas saplete zato svuda bosa, ali polako. 🙂
      i nemo’ mi wauwaučeš već se otvaraj i ti, šta si se stisla kI petoparac u snegu. 😀

  9. Očigledno sam se upecala na zaljubljivanje! 😉
    Nemaš pojma koliko je meni lako da se upoznam na putovanju. Samo krenem razgovor i uvek mi upali, bez obzira da li mlado ili staro. I ne zaboravljam ih, naravno. Svako od njih ostavi po neki trag. Volim da se družim, pa to ti je. Blizanci, blebetavci!
    Znam samo, da mi put lepše i brže prodje! 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s