ne vidim te i ne možeš mi ništa!

vreme: prepodnevni sati, ali vrlo blizu podneva

mesto: srpsko govorno područje

temperatura: na granici vanrednog stanja

akteri: portir suda, bezobrazluk i moja malenkost


svakodnevica:

Postoji nešto što se u savremenom srpskom jeziku zove ‘dres kod’ (čita se isto kako se i piše, ovog puta Vuk je zadržan). Svi odlično znamo pravila koja se iza tog naziva kriju.

Elem, pošto me je čekao neograničen broj poseta društvenim ustanovama, poznavajući famozna pravila, a pri tom imajući u vidu i mogućnost toplotnog udara, priuštila sam sebi jedno odstupanje od istih i ramenima dozvolila da dišu.
Završavam sve bez ikakvih problema i stižem do poslednje zvanične zgrade s mog spiska za danas. Treba samo da pokupim jedno uverenje. Propuštam devojku u majici bez rukava, nedovoljno dugoj da pokrije donji deo leđa, stomak, pupak.. i šorcu koji više otkriva, nego što pokriva. Međutim, ona svojim dugim golim nogama ulazi u sud i bez obraćanja portiru gubi se u hladovini hodnika.

Imam ružnu naviku da se javim ljudima kad negde uđem, da li će to biti blagi klim glavom, osmeh ili jedno ‘dobar dan!’ zavisi od okolnosti. Ovog puta moje dobar dan! je bilo signal da mi se uruči usmeno obaveštenje kako sam nepropisno odevena za posetu i vraćena sam s ulaza van.

Mogla sam da se raspravljam ili da samo odbrusim i prođem dalje, nisam. Nabavila sam rukave za ponovnu posetu, uzela svoje uverenje u roku od 2 minuta i kompletirala dokumentaciju, ali….

Nije problem što sam vraćena s ulaza, smatram da pravila treba poštovati, ali mi smeta selektivnost pri njihovom sprovođenju i neuzimanje u obzir vanrednih okolnosti.
Nikad nećemo naučiti da gledamo izvan kutije!
Laku noć!

Advertisements

Jedno mišljenje na „ne vidim te i ne možeš mi ništa!“

  1. Apropo naslova i nevezano za sam tekst koji iza njega slijedi:zaista ti ne može „ništa“, ali to je samo njegova greška u koracima.
    p.s. Mislim da ti je krivo zbog toga što ti „ne može ništa“.
    p.p.s..Nisam rekla da ne može, taj tek onako.

    1. Nataša,

      ne mogu reći da sam u potpunosti razumela tvoj odgovor.

      Ljudi koji zauzimaju stav ‘ne vidim te i ne možeš mi ništa’, još uvek u našem društvu uspevaju da dođu do cilja. Nadmenost nije nešto što se teško glumi, a najdelotvornija je na ‘vratarima’, bila i ostaće. 🙂

  2. hahahaha…. ulazimo ti ja i jedan od mojih sinova u opstinu Rakovica, a na ulaznim vratima devojka koja se obraca mom sinu sa molbom da joj pozajmi duks jer su je vratili zbog „nedolicne“ odece – majice bez rukava… inace, devojka je u majici koja prekriva pojas dugackih farmerica….. cura dobija duks, a nas dvoje ulazimo…. ne stizemo da obavimo sve sto treba, jer Ivana iz reda pred postom (za placanje taksi) izvlaci zena (!) iz obezbedjenja i prati ga kroz ulazna vrata napolje – jer je nedolicno obucen: nosi 3/4 bermude….!
    znaci: valjali smo se od smeha, kad nas je napolju nasla devojka kojoj je Ivo pozajmio duks….

    1. Nedo,

      ima takvih situacija i za suze i za smeh. 🙂
      Danas sam najviše strepela da mi se ovako nešto ne desi u opštini (gde sam zaista imala posla), ali tu je prošlo sve glat. Banke su odavno već tolerantne na oblačenje svojih klijenata. U katastru kod nas ne uspevaju ni da zatvore vrata, ni klima im ne pomaže, skoro da mi žao ljudi koji tamo rade. Zato kad sam na kraju stigla do suda, setih se one narodne – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. 😉

    1. Zeleniš,

      Anino ime ne izgovaram ni u kafani, pa ga ne bih koristila ni u sudu.
      Prošlo mi je kroz glavu da jedina osoba koja je u tom trenu vredna zvanja je predsednik suda, ali još žalosnije je da je obnažena gospođa-ica, vrlo moguće, i išla kod njega.

      Činjenica jeste da me je podizanje uverenja umesto 2 min koštalo pola sata, ali nisam dozvolila da mi tako nešto pokvari dan. Neko davno reče – nije toliko važno biti u pravu, koliko je važno biti srećan. 🙂

  3. Ona gologuza što je prošla pre tebe je garant ćerka Glavnog, tako da joj niko ništa ne može. A ko si mi pa ti da udješ „nonšalans“ u SUD, ženska glavo, ehej!!!
    Joj, samo si mi podigla pritisak ovim tekstom. Naravno, selektivno je uvek i svugde, na žalost. E, drugi put obuci haljinu sa dugačkim rukavima, sa rol kragnom, do poda, a na prednjoj strani udari print golih grudi, pupka i onog ispod pupka. Od pozadi guza, neka bljesne. Baš da vidim šta bi onda uradili. Krelci jedni! 🙂
    Odoh na moreeeeeee, do povratka, cmooooook! 😀

  4. Južnjačka uteha

    Na jugu ima jedan Sud. Pričao mi drugar koji živi daleko na Severu Evrope, kad je došao u taj Sud, portir ga je pitao na ulazu kod koga ide. Kad’ je dobio odgovor, Sudski Stražar ga je pitao i zašto kod Toga ide. Kad’ je dobio i taj odgovor, Stražar mu je rekao da ne može to tako, jer to što on hoće nije po pravilima i nije po zakonu. Drugar je poludeo, tek nakon duže rasprave je otišao do Činovnika kod koga je namerio 🙂
    Događaj je istinit.

    1. Ne smatram da je ‘moj slučaj’ usamljen niti da je nešto posebno vredan pažnje, ima i daleko gorih. I sama znam da sam situaciju mogla rešiti na više načina. Svaki portir je kod nas lako zamenjiv, izgleda da promene kod nas tu počinju i završavaju. Prednost kad znamo kod koga idemo je ta što možemo osobu direktno nazvati i preskočiti obraćanje osobi uz vrata. Ovako čim im se obratimo pružamo im mogućnost da na nama istresu svoje komplekse ‘zbog funkcije’. Ali, Bože moj, zato smo valjda tu. 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s