dođi, iz plave boce se pojavi…

“Snovi su frka živa..
Što ih više imaš, više ti ih ostane neostvarenih..
To pouzdano znam..
Imam i duplikata u svojoj kolekciji..“

I sad, ko je kriv zbog toga? Mnoga istraživanja kažu da su za većinu naših romantičnih očekivanja krive bajke. U mom slučaju ravnopravan teret krivice nosi i Balašević. Njegove tekstove sam čitala sama, za razliku od bajki koje su drugi birali u moje ime. Zbog njega sam padala i na uvežbavana udvaranja, bilo je dovoljno da se prospe par njegovih reči i čarolija je tu. Sećam se dana kada me je više zanimalo da li Dotični razume Balaševića, nego mene. Ako uzmemo u obzir sve moje bubice (Mašu, Maru, Rašu, Vošu i Gišu), bilo je tu logike, jer panonski prevejanko je jedini izlazio na kraj sa mojim bubama.

Ovo su odlomci za već romatično ‘pokvarene’, ima i lepših nesumnjivo, ali …

*****************
Čula su naelektrisala vrhove prstiju kojima sam joj doticao kožu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena tragajući uzalud za malom, najmanjom greškom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odškrinute školjke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice, za koju sam mislio da umire kada te obuzme, i da se više ne može vratiti ako je jednom preboliš.

***********
Sreću moraš prevariti pa umreti pre nego što te napusti,
jer kad spadneš na to da je se sećaš, onda je to sve drugo, samo sreća nije.

***********
Po glavi stanovnika koji te voli, idu i dva koja te ne vole,
a od te dvojice, jednom si izrazito antipatičan.
I baš na tog stalno nalećeš.

*******************
‎Premorila se. Čitav dan je sa majkom vršila važna merenja. Na jednu stranu vage stavili su srce, a na drugu dodavali cigle, jutra zemlje, nule, kvadratne metre, kubike, placeve sa pogledima na more, 14 karata, 20 karata… Da je pored onog srca bilo još jedno, mogli bi na drugu stranu nasaditi i oktet slonova pa im ne bi pomoglo. Ovako, njeno usamljeno srdašce nije imalo šanse. Iako je bilo poprilična stena.

****************
Ona je bila orhideja baš tamo gde je to retkost. Da se zadesila negde gde sve vrvi od orhideja, sigurno bi bila neki potpuno drugi cvetić…

***************
Slušala je moje srce, naslonivši mi glavu na grudi, kao mali indijanac na zemlju.
Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu.
– Radi li?
Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena.
Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A naročito kucka tu. U tvojoj sobi…

****************
Baš je zaspala i nisam hteo da je budim, samo sam je poljubio, poželevši da sanja sve ono što sam došao da joj kažem….. i duboko ušmrkao prah njenog mirisa, znajući da je to jedina droga koja me može dići iznad ovog ludila…

**************‎
A ti, mila… samo baneš u snove s nekog puta dalekog… I tad se zbunim… tad se potpuno sludim… jer… na javi sam te ljubio strepeći da ne probudim nekog… a u snovima te ljubim strepeći da sebe ne probudim…

****************
To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno. I zato sam je uramio još onda, da je čuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih ne mogu se otkačiti i iscepkati je na sitne komadiće. I tako je tu, u ladici. Ni tamo, ni ‘vamo.

****************
Cigani kažu kad se djavo namerači na tvoj beli šal, možeš ga šarati, možeš ga parati, ali on će ga i u končićima naći..
Neko nam je gadno uvračao..
Izmicalo je od početka..
Uvek za korak..

************
Vasa Ladački nije ime čoveka, to ti je pre, ime sudbine.

*********
Izmislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan da se vreme zaustavi. Šta se mene tiče, i ne moraju više da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje.

************
Utakmica je najavljena kao velika, u šta sam naivno poverovao zaboravivši da su velike stvari uvek nenajavljene.

*********************
Da od silnih briga Bog posustane,
Pa me zamoli da ga odmenim,
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane,
Svet na bolje promenim…..

***************
Eh, da…
Ni godišnja doba ne pomeraju me više kao nekad…
Proleće mi je uvek udaralo šamar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima
bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajući pune šake dijamanata u moje misli, jednostavno,
kao šake staklenih klikera u duboke džepove kaputa…
Ali Jesen me je najviše mazila…
Spuštala mi se na ramena nežno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lišća, i učila me
rečima kojima se priziva tišina, i koje se (ako ih pravilno zamisliš), rimuju sa rominjanjem kiše, i slade
pod jezikom kao brašnjave mrvice pečenog kestena…
Da, nešto se dogodilo u onom posebnom kosmičkom satiću, ugrađenom u vlažni sivi pesak,
negde na samom izvoru moje kičme…
Veliki zupčanik, koji bi ranije uvek škljocnuo kad kazaljka naiđe na april ili oktobar, zarubio
se kao šljunak, i točkići su odjednom počeli da se vrte neočekivano lako…
Dovraga, poražavajuće lako…
Kao na glupom okruglom časovniku u holu železničke stanice koji melje rezignirano, kao
dolap, nemajući pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susnežica, oktobar ili eventualno
ponedeljak…

*******************


***************

A ja zaista možda i jesam slab muzičar, kao što se priča…
Ali što bi tek bilo da nisam?
Ih,brate…. Ko bi nam bio ravan?

*******************
Ja sam samo jedan obični, samouki, ravničarski depresivac, promene vremena prevrću se u mojim očima kao lepeze i da sam bio pametan da overavam svoja ludila, možda bih se danas mnogo bolje kotirao kod kolega zvaničnih šizoida.

************
“Neki me vole, neki osporavaju, ali to niti usporava moj jedrenjak, niti mu dodaje vetra…
Jesi ili nisi, odavno mi je poznato…
I sumnjam da posle svih ovih godina postoji još ponešto što bih o sebi saznao od nekog drugog?“

Balašević

Advertisements

6 mišljenja na „dođi, iz plave boce se pojavi…

  1. ‘zamislili su milion načina da vreme prođe, a ni jedan da se vreme zaustavi. Šta se mene tiče, i ne moraju više da rade na tome. Ovo baš nisu neka vremena za zaustavljanje.’

    ma sve sto napise je..tako bas tako!
    Izdvojih ovo za sada..

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s