nema tu ni Š od romantike

miNije to bilo tako davno, a možda i jeste, ko će ga više znati, vreme ni za koga od nas ne teče isto. Većina dečaka iz našeg grada, mestašca sa 4 opštinska kluba, se hvatala fudbalske lopte. Mnogima je i na silu strpana među noge, samo da bi jednog dana bili tatin ponos i dika na zelenom poljančetu. Ok, bilo je i onih koji su se doFaćali i košarkaške, jer su im rekli da u genima pored talenta nose i dva metra nadmorske visine. Svako dete je talentovano za sport na tatu, i pre rođenja, a posebno još ako se rodi kao muško. Ovde nema šta da se dovodi u pitanje. Ćerkama je dozvoljeno da svoj talenat proćerdaju na lastiš ali samo dok znaju za koji klub treba da se navija.
I sad kad malo razmislim, lako je Noletu da bude broj jedan u svetu kad se ljudi kod nas (bar u to vreme) nisu hvatali za reket, tj. hvatali su se za njega tek kad su se uverili da im fudbal ne ide ama baš nikako. (Nole izvini, al priča se da je tako, a čim se priča mora da bude istina, gde si ti još čuo za neosnovane glasine!?!?!)

Rekla bih da sam se fudbalom ‘bavila’ protiv svoje volje, ali teško je imati svoju volju kad je u pitanju ova ‘religija’ na našem prostoru, jer i pre saznanja šta je sport vi već navijate za Zvezdu ili Partizan. To je sasvim normalna stvar kao što se i glad utoljava hranom.
Posle razvoda mojih roditelja, nedelje koje su pripadale ocu, a kojima je on opet uspevao da bude nekako ‘zauzet’, provodila sam na stadionima. Tu sam naplaćivala račune za struju, vodu i grejanje. Jedno vreme potraživala i alimentaciju, ali ne dugo, samo do administrativne zabrane. Vremenom se ustanovilo da mi nedeljom ostaju viška ta 2-4 sata ‘druženja’ sa ocem, tako sam pored boja dresova i brata na terenu počela da primećujem ostale dečake i travu na kojoj igraju. Što su prostorije klubova bile očajnije to je navijanje bilo ‘sočnije’. Kad imate 10 godina sve vam privlači pažnju.

Nego, da se vratimo dečacima, ipak o njima ovaj post treba da je. Njihova prva spoznaja nepravde je upravo na tom terenu ili bolje rečeno klupi. Dok sede na njoj trener ih ne voli ili je Peđin tata bolji sa trenerom od njegovog tate i zato On ne može da dobije šansu, dođe do izražaja, a bolji je od Peđe, samo mu treba prilika da se dokaže i to je sve. Zna On da je prošli put bio kriv dobrim delom za gol što su primili, ali da Peđa nije izgubio loptu i da nije bio povređen pokazao bi On Njima. Eto, i sad će morati da čeka sledeću šansu pitaj Boga do kad, možda mu se više neće ni ukazati, a onaj Peđa igra svaku utakmicu svih 90 minuta, a nije nešto, da mu nije oca i trenera koji ga guraju, čekao bi taj red i klupu da greje. Najčešće je priča za Peđu tačna, koliko i njegovi izgovori isprazni, ali to što je ukazao poverenje tebi i iskukao se na tvom ramenu je znak da si posebna i ako mu daš priliku kukaće ti na ramenu doživotno. Krivca za sve nedaće u budućnosti već znaš. Zove se sasvim obično – Peđa.

lopta u mrežiAko kojim slučajem na sudbonosnoj utakmici u produžetku (jer uglavnom i ulazi u teren pred kraj utakmice) On zakači loptu pre nego što stigne do mreže, taj pogodak će se slaviti i prepričavati i prepričavati i prepričavati.. i neće prestajati da ga spominje. Postignuti gol biće talenat koji će nasleđivati iduće generacije.
Ne verujem da postoji sin svestan svoje fudbalske (ne)sposobnosti s dovoljno petlje da pred ocem i očevim prijateljima javno to izgovori (čak ni u prošlom vremenu), a da tu rečenicu ne nadoknadi genijalnošću na nekom drugom polju.

Nastojeći da dočekaju svoju priliku i punoletstvo kako bi ispoljili konačno muškost i na papiru, mnogi treniraju na ručici od poker aparata kao punopravnoj zameni za menjač automobila. Pošto ih fudbal nauči da od njega nema veće igre na sreću, kuglica u ruletu je savršena lopta za zamenu – jer i tu je samo jedna loptica u igri za kojom ih na desetine zja.

Sva sreća, da su veliki umovi smislili i sportsku prognozu, tako talenti ne moraju više čekati priliku na travi, već mogu briljirati svojim znanjem gde stignu, ama baš na svakom ćošku, a i u birtijama između njih.

Moja prva ‘velika’ ljubOF je bio baš sličan talenat, naše natezanje je bilo gore od stanja u današnjem fudbalu. Ukratko, priča glasi – nit’ me je hteo, nit’ me je drugom davao, a onda i meni došlo ( odakle već polazi i gde treba da stigne).
Sa rečenicom – dobro, budi ti mangup, ali biću mangup i ja, samo veći – otišla sam na studije. Niste valjda očekivali nešto inteligentnije, ta bila sam zaljubljena u fudbalera?!!?

I ne znam odakle sve ovo sad. Možda samo retardirani merkur malo kasni, a možda je i zbog novog načina udvaranja koji bukvalno ostavlja bez teksta, jer šta reći kad vam neko priđe sa pitanjem
– Hej, je l’ imaš fejs? Ja sam ?!=#%)/(&. Videćeš imam golmansku fotku na profilu, dodaj me!

I ne čudi me više što ‘fudbalski i kretenski gen’ idu u paketu, već što me opažaju kao nekog kod koga to može da prođe. Menjam frizuru, već koliko sJutra!

Advertisements

26 thoughts on “nema tu ni Š od romantike”

    1. Nataša,

      hvala, znanje skupljam po žutoj i dnevnoj štampi. 😉

      Pošto se odokativnom metodom vrlo lako uočava da moje poprsje može skoro sve osim da privuče pažnju, onda samo frizura dolazi u obzir svih obzira. 😀

    1. Bitango, a odA kudE se ti javljaš u ove mangupske sate?? 🙂

      Džaba kenguru i da ga dodaDNEm kad nUmem da se ponašam! 😛
      Bolje da menjam zurku i ne mlatim glavom više, jer izgleda da šaljem signale, a pojma nemam šta znače… cosmopolitan-biblija propisala neka pravila komunikacije, a ja opet nisam bila na času.. ups… 🙄 😀 😆

  1. A, kao nekad si bila na casu? Jao, djavole, ko te ne zna pomislio bi da si se izlegla iz jajeta 😉 Kako odakle se javljam… Pa, iz potkrovlja moga 😉 I, ovi sati su najbolji sati od svih satova i nema boljih sata od ovog satOVA.. 😉

    1. da sam se izlegla iz jajeta umela bih da cvrkućem, prema tome dabome. 😉
      nego, kad stiže 7 oklokova u Vaše potkrovlje, isto kad i u naše ili nešto ranije? 😀 😆

      1. Sta bi ti umela, to se ne zna. Ko zna, mozda bi kokodakala 😀 A, mozda bi bila noj! Noj, noge… simbolika je jasna 😉
        Ne znam kada stizu svih 7. Do sada stigla samo 3 😛

  2. Ja vidim da si promenila noge opet..i pitam se sta bi neki cika psihic na to rekao? 🙄
    Retardirani ti okasnio ali fudbaleri nece, to nam je u genima.
    Ili sin fuZbaler ili ratnik, trece i ostalo su teniseri, kosarkasi, vaterpolisti i ostale pi*kice 😆

    1. Zeleniš,

      ma, pusti noge i one imaju svoju priču (ali stvarno!! napisala sam je juče, još se dvoumim oko objavljivanja). Učinilo mi se da je vreme za silazak sa bodljikave žice, sad videćemo dokle. 🙂
      I meni bi bilo interesantno da čujem čika psihića, ako ne za ceo paket, a ono bar na temu nogu. 😉

      Što se tiče fuZbalera, imam još par teorija o njima i kako prepoznati na kojoj poziciji igraju po načinu ‘osvajanja van terena’, skoro ih sve sasu u ovaj tekst. ALI, imam dobrih drugara među njima, pa odlučih da te ‘velike istine’ ipak ne razotkrivam za DŽ. 😀

  3. Fudbal mrzim i ne gledam. Što se tiče trenera i davanje prilika i u stvarnom životu je tako. Uvek postoji neki trener koji nas mrzi, ne pruža šansu, sputava i kažnjava…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s