pucanje koje slušaš..

..nije od srca.
Staklo ne puca,
ono se topi i mrzne,
talas ga prelije.

..nije ni od razuma,
s njim sam se razišla kad sam tebe srela.
Nije to loša ulica,
mogla sam i u goru da zalutam,
ali na tu se stranu ne vraćam, više.

…nije ni od duše,
koja samo za tebe je muziku tkala.
Kad nastupi kiša,
ona ne beži,
skupi se tu gde je i utiša.

Ni zubi to nisu,
iako bi ti se rado u meso zarili!

To je tacna
s koje sam skliznula
dok sam ti na dohvat bila.
Zato idi!
Meni rastu nova krila!

Advertisements

30 mišljenja na „pucanje koje slušaš..“

  1. sve je na svome mjestu, ‘el znaš ti? to?? 🙂 a sličica, jaoov 😆

    Meso i zubi, pa ima li tu razum šta da traži?
    neima, jes!!

    osTAlo će ti rečem . . tamo 😉

    1. Exxx,

      lako je kad se izgubi ono što se može vratiti, ali s ljudima to već ide malo drugačije..

      p.s. izbrisah ona 2 komentara da se ne ponavlja.. nema ljutiš – nadam se? 🙂

  2. … pitam uvek iznova, zasto je to tako… sta je to sto odluci u tom milisekundu… i da bas u njemu skliznemo sa tacne… ali … OPET ovo ali, vazno je da nam krila rastu i da ti pises za medalju…
    Slika je famozna…
    a sve ostalo tamo…. 😉

  3. Parafraziram… tek kada nešto izgubimo, shvatamo da nemamo ništa 🙂 I onda sve ispočetka, ašov, lopata, kramp… dlanovi puni žuljeva… Je l’ vredelo? Pa, jeste! Uvek se iskopa nešto novo 😉

  4. Ako u svemu možemo da vidimo nešto dobro, nešto pozitivno, makar to bilo i kad nas neko povredi, pa nas boli, pa znamo da tako više nećemo i to je onda nešto. A vidim da si ti klizanjem sa ove tacne dobila krila 🙂 Ko zna gde će ona da te odnesu? Sigurna sam, na neko lepše mesto, u nečije krilo- beži ti sa tacne 🙂

  5. moram da citiram Desanku:

    „…Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
    I ne znam od kog bola on je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu…“ Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmeju, zabole.“…

    Kada pukne, puko je , rašiveno se ne sašiva i svako ponekad prizna sebi da je neko olako držao da neće pući, nestati, da će trajati. Da lako je sa stvarima, nadoknadiće se, ali ljudi…. to ne vrijedi ni pokušavati.
    Važno je da na mjestu ožiljka niču nova krila.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s