vetar mi žile kida

Ustala sam umorna, ali ne i poražena.
Izborila se za spokojno jutro.
A onda, je podne donelo leptira.
Ponovo je mahnuo krilom iznad zelenog cveta i više nisam imala snage.
Vrlo glasno nisam volela odabrane.
Ni sebe nisam volela tako razdražljivu, zajedljivu.
Samo svojim postojanjem ovog puta probudili su sve ono što ne želim da nosim u sebi.
Već duže vreme slutim nevolju, sad znam i ko je donosi.
Da su kanibali davno bi se zadovoljili kostima i mesom, da su vampiri čaša moga postojanja bila bi prazna.
Nisam neiskusna pri susretima sa njima (ne znam da li me ta spoznaja više poražava ili bodri), jer krv me njihova gazi.
To je ono što boli.
Ringišpil će se zavrteti još jednom, znam tu vožnju, znam i kako završava.
Leptiri su krivi … što padam.

Advertisements

26 thoughts on “vetar mi žile kida”

  1. Već duže vreme slutim nevolju, sad znam i ko je donosi. 🙂 Nekom starom pročitanom novinom udari po leptiru kad ga sledeći put ugledaš, hmmm nije leptir uopšte…

  2. Da, a neki od nas se bukvalno odvaljuju od snova i sanjanja o istom, sve uvjereni da im se to dešava na javi, samo malo zamaskirano ili čak nevidljivo; sve sudarajući se bunovni i na ulici sa tim nekim svojim dvojnicima u istom poslu, pa makar bio i rudarski, krvav i znojav, tek da se kaže da je živ od krvi i mesa. Ma, glava kroz zid, kad tražiš đavola ili ono čega nema i nije nikad ni postojalo na ovom svijetu bijelom; koja sreća!
    (Nataša Gajić, Brčko – 10.11.2009. 21:44)

  3. sad ja tebi kažem: imam odličnog dilera za razumevanje i zato, samo malo, otrešćeš prašinicu sa sebe, a leptire ne daj, nikome 🙂 **

  4. E, kako si ovo napisala da sam se najezila… uh !
    Znas ti, znam ja kako je kad nas umore… samo nema sanse ovaj svet je nas i ovaj svet se hrani „tiramisuom“… znas da on ugoji leptire u stomaku…,rece ti meni jednom… 😉
    Hajde idemo dalje, ne zastajkuj !!!

  5. Moram da zaključim kako se leptiri izdižu iznad zemljei baš zbog toga ih mrzim.
    Čovjek mora da ostane u rangu sa svijetom jer ako nije tu, on nikad neće znati razabrati loše i dobro. Ne treba bježati od onog u šta smo „bačeni“ jer onaj neskrnavljen dio našeg doma ipak postoji, a mi ga moramo znati pronaći.
    Jako lijep tekst =)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s