Pogledaj se mojim ocima

Nosim nebo u pogledu i dok gledam ljude oni ne sanjaju da su ptice u mom prisustvu. Sapnula bi im, al znate kako su ptice plasljive. Pobegnu i kad bi mogle dobiti mrvicu hleba. Tisine njihove su muzika. Pricala bih vam o cvrkutu, ali svi prepoznajemo glasove dragih ljudi. Krilatice iz mog pogleda lete  dalje od nemira, zadrhte na prvi vapaj i ostavljaju bele tragove i na vodi i na tlu, poput aviona na nebu.

– Ne verujes mi?! Pridji! Pridji jos malo! E, to je dovoljno, tu mozes stati.

– Neee! Nisi daleko, nego su tvoja krila nemerljivo veca od drugih, ako pridjes blize ostace samo deo. Vidis?

– Evo, gledaj sad, necu da trepcem!

– Da, to si ti!
image

Advertisements

6 mišljenja na “Pogledaj se mojim ocima”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s