zatrpala sam se

Počelo je tako što me pred odlazak na kraći put pozvala drugarica.

Je l’ možeš da odeš na sastanak za sat vremena?

Ne mogu, upravo krećem na drugu stranu. Može li taj susret da se pomeri za sutra?

Evo ti broj, pa vidi.

Okrećem broj i pomeram sastanak za drugi dan.

Dok se vozim razmišljam kako mi je planirani sutrašnji dan zadovoljstva iskliznuo kroz prste. Pitam se kako  da ukradem poslepodnevu par sati i vidim se sa njom. Prvi put ove godine bićemo skoro ceo dan u istom gradu i nećemo se videti. Znam da će razumeti, znam da se neće ljutiti. Jedina je koja nikad ne pravi dramu kad izostanem i jedina je s kojom mogu satima da telefoniram.

Uspevam da uštinem pola sata za nas, al telefonski. Razume sve i smeje se. Uspeva i mene da zasmeje.  Čini da grad napustim  bez osećaja krivice.

Drugo jutro, novo poznanstvo, sastanak teče i prolazi. Mogu da uradim to što se od mene traži. Poznajem grad za koji je zainteresovan. Onda dođe poziv i nova usluga, ponovo prihvatim.  Novi sastanak na kom shvatim da je njegov srpski sasvim solidan za brdo nesporazuma. Zatim drugi,  šesti, sedamnaesti i tridesetdrugi poziv. Prvi i sedmi mail. Mišljenje o njemu mi je bivalo sve lošije i lošije. Ako ćemo iskreno ni sad nije sjajno, ali početna nervoza je prošla. Problem je rešen čim sam shvatila da više nisam gospodar svog slobodnog vremena, samo zato što to više i nije slobodno vreme.

Ne prestaje da priča, insistira na stvarima koje su neizvodljive, planira svoju budućnost i mene trpa u nju, s tim da svaki dan ima novu ideju, a svaka naredna potire prethodnu. Ne pravi razliku između pristojnosti i zanteresovanosti.

Na svu sreću, samo je prolazan lik u mom životu, al opet sam mu neizmerno zahvalna, jer podsetio me koliko su ljudi oko mene fantastični i zdravi u glavi (u zemlji i uslovima u kojima živimo  morate priznati da to nije malo). Naravno, svako od njih ima svoju muku, ali i dalje su fantastični. Izgleda da je ovo pravo  mesto za objaviti velikim slovima – VOLIM SVOJE PRIJATELJE!! SREĆNA SAM S NJIMA I SREĆNA SAM ZBOG NJIH!

Drugarica je od sledećeg meseca ponovo u zemlji, do tad ću već (bar bi trebalo) da naplatim i sve dosadašnje maltretiranje mene. Videćemo se i nastaviti gde smo stale.  I tek tad ću mu oprostiti dan zadovoljstva koji mi je zbog njega propao.

p.s. ovo je ujedno i moje opravdanje zašto postavljam tuđe tekstove, a ne svoje. Jednostavno je – dosadna sam i paranoična (a moglo bi se reći i da radim radim). Do kraja meseca nema šanse da ću menjati ni dosadu, ni paranoju. Eto, nemoj posle da bude kako nisam rekla.

Advertisements

9 mišljenja na „zatrpala sam se“

          1. Jupiiiiii, bicu najlepsi u dvoristu 🙂 A, i predlozicu te za stilistu nase male klinike! 😉 Napravicemo BUM! 🙂

            1. za mog drugara iz dvorišta samo najbolje!! 😀
              e, a za dan predlaganja dodaću još more i talase, nema smisla da brodići plove na suvo…i još ću ti nabaviti i kapetansku kapu, bićemo pravi tandem vezanih vreća….:))))

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s