sasvim običan dan

Odložite sve obaveze da biste se uputili u velegrad, npr. u APR (kojima je manje poznato – Agenciju za privredne registre).

SOBA 1:

Njihov pravnik i vi, vi na ivici strpljenja, oni bez srama…
Ali rešite da krenete od početka (ako neko posebno želi mogu da mu izložim koje su sve nedoslednosti potkačene u ovom slučaju, druge ne bih dodatno umarala).
Sve u svemu, zvanično objašnjenje – nije stigla potpuna dokumentacija. Iz usta njihove pravnice to zvuči doslovno

– Niste nam poslali!

Okreće monitor i dodaje –

Vidite da toga nema u našoj dokumentaciji pod tim brojem!

Pokažete potvrdu od post express-a o slanju i žena vam na to hladnokrvno odgovara –

To dokazuje da ste nam poslali kovertu, ali njen sadržaj ostaje nepoznat!

Po svemu sudeći i znajući mene iz Šunj sokaka, u koverti je bila izjava ljubavi i niš’ više.

Savet pravnice za kraj – Radite sve ispočetka, ponovo!

Na koji način kad su svi originali kod vas?

Ne vraćamo originale, ali možete u našem arhivu dobiti overene fotokopije.

SOBA 2 – ARHIV:

Tražite uvid u originale. Službenik kaže da vam to on ne može omogućiti. On samo izdaje overene fotokopije, ako želite uvid u originale morate se vratiti u sobu 1 i onda ponovo doći kod njih u sobu 2. Ubeđeni da vas neko zaHebava, kažete da ste upravo došli iz sobe 1 i da su vas ONI poslali u sobu 2, ali to kod službenika ne prolazi. Procedura mora da se poštuje, a vi ako tražite uvid morate da se vratite u sobu 1, ovog puta kod dežurnog pravnika i tek onda da se vratite u sobu 2 (redovi ispred vrata 1 i 2 se podrazumevaju, to ne moram posebno da naglašavam ili moram).

SOBA 1 – II put

Dežurni pravnik odlazi iz sobe i vraća se posle 15 minuta sa dokumentacijom po vas, a onda svi zajedno u…

…SOBA 2 – II put

Uvid u dokumentaciju (papiri konačno opipljivi u rukama) i, za ne poverovati, sadržaj famozne koverte prisutan, čak i, od strane nekog (možda baš onog pravnika što je otišao po vaše dokumente), pregledan. Kompletna dokumentacija prisutna, ali ne nalazi se u njihovom kompjuteru. Zanemarimo činjenicu da je predmet zaveden pod dva različita broja, jer njihova pravnica kaže to nije toliko važno. Ipak, overavate određene originale jer njima i dalje može biti na umu da ceo proces ide ispočetka, ali

SOBA 1 – III put

dežurni pravnik posle bacanja svih papira pod nos crveni poput zagrejane zadnjice i izvinjava se, jer kako kaže:

Naša je greška, izvinjavamo se. Podnesite žalbu i biće gotovo u roku od 3 (slovima-tri) dana.

Pisanje žalbe s nogu, izvlačenje broja za šalter na kom se predaje žalba (ipak, procedura mora da se ispoštuje). Prolazno vreme nešto malo jače od 2 sata. A onda, put druge adrese za razočaranje.

MAKEDONSKA 4, BGD – Turistička agencija Big Blue

Španijo stižem, bar je tako mislila moja prijateljica. Rezervaciju koju ganja i potvrđuje od petka konačno će da overi kešom. Ljubazna Tamarica s kojom je redovno komunicirala (poslednji put juče popodne) nije joj ostavila ni trun nedoumice da će njen skorašnji odmor biti na nekom drugom mestu osim do u izabranom hotelu. Nije bilo potrebe za avansom, bilo kakvom uplatom preko računa, sve je u najboljem redu. A onda -tanananana!! Između 11 i 12h, ovog utorka leta gospodnjeg, ulazi u agenciju i tup.  Odjednom, Iva.

Ne, u tom hotelu nema više soba poslednja je prodata juče pre podne.
Kako? Zašto?


Nema objašnjenja.
Ustvari, ima, ali meni deluje sasvim nelogično, iako nisam oštećena strana u ovoj priči.

Ivi je delovala nestandardna (?!?!) postava – dvoje odraslih, dete od 15 godina i 11-sto mesečna beba. Iskreno, kad nam tako predoči stvari i nama bi, jer smo došli da platimo za dvoje odraslih i dete od 11 godina.

Ponuda koja dolazi umesto one koju je izabrala moja prijateljica (a to je pun pansion, za dvoje odraslih i jedno dete od 11 godina) je skuplji paket polupansiona hotela sa zvezdicom manje?!?! Nije da ogovara Iva hotel koji je rasprodat – ali znate on je poprilično bučan zbog profila turista koji u njemu odsedajuJeste da je na lepom mestu, ali baš je bučan.

Izvini, Ivo, ali ne ide. Jako loše odrađeno za početak letnje sezone u BB-u. Problem u komunikaciji osoblja ravan visokoj oceni ispod nule.

Topla preporuka za ovo leto, a možda i duže – što dalje od njih.

Pogled na sat – još nema ni podne. Definitivno vreme za hladan nes.

Nego, kako je vama prošlo pre podne?

Advertisements

17 thoughts on “sasvim običan dan”

  1. Daaaakleeeee…!!! Ne da mi se svidja, nego svidja mi se na beskonačan kvadrat…!!!! Posebno onaj deo o APR!!! O njima bih mogao knjigu da napišem, a ne post na blogu, ali ti si izvukla esenciju i hvala ti… Firma u kojoj sam bio… Hm… Pa, recimo neko ko je bio odgovoran za koješta, privatizovana je pre nekoliko godina… Osim APR, imao sam posla još i sa RRA, RATEL-om i Agencijom za privatizaciju… Četiri jahača Apokalipse, tako sam ih zvao… Vrhunac svega bio je u sledećem – zaposleni u privatizovanoj firmi nisu želeli da uzmu akcije i svih 30 odsto tzv. državnih akcija završilo je u nekom Akcijskom fondu… Za registraciju novog, privatizovanog preduzeća, APR je tražio potpise i pečate akcionara… U našem slučaju, to je bio lik koji je kupio preduzeće i Akcijski fond koji je raspolagao akcijama… Elem, ispostavlja se da je Akcijski fond zapravo neka vrsta državne baze podataka, nije pravno lice, nema odgovorno lice i nema pečat… Ali, APR i dalje uredno traži pečat i potpis Akcijskog fonda… Da ne pričam o tome kako telefonom u APR ne možeš rešiti ništa, jer su to, zaboga, jako zaposleni “japiji“ koji ne komuniciraju tek tako sa “kojekim“ iz unutrašnjosti…. Mesecima je to trajalo… Razumem te sasvim… Ne verujem da su Srbiju u poslednjih 100 godina zadesile gore pošasti nego što su to Agencije… Još jednom – tekst ti je sjajan!

    1. savetapetkovic,

      u slučaju planetarne kataklizme prvog stepena slažem se sa tobom, ali kad bi nas snašla kataklizma višeg reda verovatno bi preživela samo birokratija. 🙂

  2. FT1P ! Iliti Fali ti jedan papir. Sasvim uobičajena i pravno prihvađena teza kod naših državnih službenika. Ja, na sreću, nemam takvih problema. Imam recept! Kad im dam do znanja da o tome i tome znam više od njih, može onda i bez pisama, žalbi, šaltera, kancelarija…Savete delim za džaba, jer se trudim da budem društveno odgovorna osoba. Čak i recikliram. Priča je ubola srž.

        1. mladenkesic,

          a mene sad Dori podseti na vic o Muji kad uči sina da pliva.
          Dođe do ivice bazena, baci dete u vodu i viče:
          Maši ručicama, maši, maši! E, jbg! 😀

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s