na proplanku

Mašina zvana život me vozi. Poslednjih 13,14 meseci poprilično me vozi. Ne stižem da razmišljam o posledicama, ni da sumiram utiske. Radim, ljutim se, veselim, volim, urlam, ćutim, pijem, dišem. Živim, valjda. Planiram budućnost. Uglavnom ne znam kako sam. Nemam odgovor na to pitanje još uvek.

Znam da ovaj tempo ne može trajati u nedogled, zato čim popusti vraćam se u Šunj sokak kome je danas pune tri godine i mesec dana. Ovih dana se navršila godina i od obećanja koje sam dala Exxx-u da ću napisati i utiske knjige koju sam dobila od njega. Nisam zaboravila na obećanje. Dolaze sporiji dani (sigurna sam 😀 ) družićemo se još. Šunjatanje će opet dobovati u ritmu tam-tama.

Advertisements

13 mišljenja na „na proplanku“

  1. Parafraza Andrića glasila bi otprilike: “u životu smo se bojali mnogo toga, a nije trebalo, trebalo je živeti…“
    U svakom slučaju, dok planiraš budućnost, slobodno se prepusti sadašnjosti… 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s