bez naslona

Ispričaću ti priču.
Jednom… Možda.
Kako se ništa nije desilo.
Kako smo se čekali za istim stolom, u isto vreme.
Ispijajući kafe.
Ćuteći kroz kilometarske telefonske razgovore.
Smejući se životu, prolaznicima,
letu, snegu.
Umesto reči ostavljali smo mrvice hleba i šećer u prahu.
Poljupci su nosili različite poštanske marke.
Ispratili smo mnoga godišnja doba.

Čekali smo se.
Jednom… Možda.

284083_230770736956620_203711686329192_747671_3466600_n

Advertisements

18 mišljenja na „bez naslona“

    1. Marija,

      hvala. Fotografija je samo moj izbor, ali ne i moje delo. Našla sam je na internetu, autor za mene nepoznat, ali delim tvoje oduševljenje istom. 🙂

  1. I onda nikad ne ispričamo. Jer, kad budemo (s)mogli snage više reči neće imati isto značenje. Potpuno da, kako anaberbakov-anee reče… poput Bukovskog, jednostavno, životno…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s