U potpunosti sam neupotrebljiva u sredini u kojoj postojim.
Ide mi se na Kubu, da mi tamo smeta kiša i siv dan.
Da na kubanskom pesku volim svog čoveka i prkosim vremenu.
Da se na plaži ispred hacijende žalim na loš sat, lošu godinu, loš život, nepravdu i svoju lenjost.
Danas mi se postoji na Kubi i to ovako nekako –
Shunj ulica 
Aha i ja bih baš postojao na Kubi …
Branislave,
welcome to the club. 🙂
Smišljao, premišljao, oće, neće…al moram da kažem….ovo je tako pozitivno provokativno….pa bi..ako nije problem da se prijavim…rado bih ispunio ove skromne želje 😀
Pravac Kuba…One way ticket….
Privateering,
dobrodošao u klub i ti. 🙂
Boje su karte za Kubu.
Odličan post!
Pozdrav! 🙂
Wojciech,
hvala. Drago mi je što si ovde. Pozdrav iz Šunj sokaka sa Kube. 🙂
Juhuuuuuuu i tata bi sine! 😀
zeleniš,
juhu-hu i tatu ćemo onda da vodimo! 😀
Dok ne otputuješ, moraš da napraviš „Kubu“ tu gde si…makar na sat, dva… 🙂
tango,
evo, ‘kubujem’ od svanuća. 🙂
Fino! Kuba kod tebe, Kuba kod mene…i još ponegde i superiška!!!
tango,
baš tako. 🙂
🙂
🙂
tanjatg,
🙂 🙂
ironijexl,
sve ti rekoh ispod tvog teksta. 🙂