novčić odluke

Zloupotrebljavam sama sebe sve češće. Kad poželim da se pošteno izogovaram uzmem sebe na nišan. Nije da sam sebi prvi izbor, pođem od prolaznice, šalteruše u pošti, komšinice, poslodavca, kolege, koleginice, sadašnje devojke (žene) bivšeg decka, AL il ne poznajem dovoljno materiju il mi nešto neinteresantni (možda baš zbog nedovoljnog poznavanja).
Dosadni mi ljudi u poslednje vreme, sve nešto bledunjavi, zeleno-žuti do sivi.
I da se razumemo odmah, znam gde i u kom vremenu živim, to mi je više nego jasno, ne rugam se nesreći. Ovo o čemu (ne) govorim, je apatija, plitkost, priča o toplom ili hladnom vremenu. Prosto da čovek poželi cunami ili ozbiljniji tornado, sve živim u nadi da bi ih to prodrmalo, obavestilo da su živi. Međutim i poplave i zemljotresi prolaze nezapaženo.
Pošto ne mogu da utičem na vreme, a ni da idem ulicom i svakog koga sretnem prodrmam i kažem mu:
– „Hej, vidljiv si! Progledaj, prodiši! Živi!“
ostaje mi samo da opletem po sebi.
I tako – pletem, štrikam, heklam, sitan vez vezem. Pa, sve ponovo u kofer pakujem. Kofer koji ostavljam za sobom.
Dalje nastavljamo samo moj verni pratilac i ja. On mi u dlan staje i kad god treba da se načini izbor on je tu da se izjasni – glava ili pismo.
Celu banku za igranku dajem.

225643_10150568051145285_5716519_n

Advertisements

7 mišljenja na “novčić odluke”

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s