zovite me Rouz

Još jedna morska kiša, daleko toplija od prošle. Toliko toga je besmisleno i neizvesno, al nekako nema veze. Ništa ovde nije tako strašno poput hladnog mora, najhladnije je kad nema ljudi da bi u njemu vrištali. Ljudi su se malo smirili posle petodnevnog neprekidnog ludila. I muzika je tiša po kafićima ili je samo moje čulo sluha izumrlo ovde. Kad malo bolje razmislim i ne treba mi. Imam oči za sve boje plave i nos da osetim miris soli. Prošlo je 15 dana, oduvek sam smatrala da je to ona mera za odmor posle koje je najlakše se vratiti tamo odakle si došao. To je granica koju ako pređeš možeš na drugom mestu postojati i do kraja života.
Da, danas bih mogla kući, ali…. videćemo, tek doručkujem.
1011007_10152985582280285_2079030178_n

Advertisements

11 mišljenja na „zovite me Rouz“

  1. Uhhh, ja preskočih i taj tvoj doručak, ručak, večeru… sve u svemu nadam se da si još uvek tamo jer tamo je uvek lepše 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s