zrno peska iz moje glave

Na ovaj svet dolazimo razbijeni i već po rođenju krećemo u potragu za svojim komadićima stakla.
Lako je onima što se raspadnu na jednom mestu, ali oni što su rasuti na više strana možda se nikad ne sastave.
Čak i da nađu sve delove sebe pitanje je da li će ih prisvojiti ili ostaviti da svetlucaju tu gde su, a oni i dalje ostanu načeti u svom postojanju.

Zbog toga su nam određene daljine veoma bliske.
Zbog toga nas neka dva garava sunca što pod čelom stoje, greju i kad nas ne gledaju.
Nisu meni potrebni svi moji komadići samo dva, tri veća i neko ko će moći gaziti moju cipelu jednom kad se pogled zamuti.

1150977_603233529727896_810223199_n

Advertisements

11 mišljenja na „zrno peska iz moje glave“

  1. “ Lako je onima što se raspadnu na jednom mestu, ali oni što su rasuti na više strana možda se nikad ne sastave. “
    Tako dobro i tačno rečeno :).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s