promućkaj kuglu

Ne znamo koga ćemo sresti na svom putu, ali kad se susret desi znamo koga ćemo pamtiti.
Ponekad zastanem na ulici na zvuk sirene i setim se njega, već sa sledećim korakom saobraćajna gužva i moje misli odvoza ka novom skretanju.
Mesecima posle, u toku razgovora tri slučajno složene reči jedna do druge učine da mi sećanje na njega za čas razvuče osmeh, a onda opet prođu meseci i provuče se tek onako kroz dva akorda.
Postaje kratka stanka u mom životu, koji nastavi da se kotrlja.
U tim stankama u meni se javi znatiželja da li se i on nekad seti.
Zbog mesta koje ima u mojoj kugli sećanja volela bih povremeno da znam kako je, samo to i ništa više.
405348_255940881144208_100001848936795_639918_1416467078_n

Advertisements

16 mišljenja na „promućkaj kuglu“

  1. Seti se, znam. 🙂 Jer baš zbog snage njegovih misli to tebe dođe taj zvuk… Samo, neke misli valjda treba da ostanu tajne – jer da nije tako… čemu bi služila čežnja?

    1. Marina Majska,

      mislim da bismo čežnju mogli da koristimo kao sredstvo za pranje prozora, kako onih na stambenim objektima, tako i onih na duši. 😉 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s