anatomski otisak moje mašte

Imam jednu cipelu, možda na prvi pogled deluje malo istrošeno, ali ne dajte se zavarati jer to nije tek tamo neko izanđalo hodajuće sredstvo. Ona je posebna. U njoj stanuje moja mašta.
Imam i drugu takvu skoro identičnu cipelu, lilaste rukave, žute pertle i dve plastične, zelenu i crvenu štipaljku- mota se ona (moja mašta) i tuda, al najudobnije joj u onoj cipeli iz prve rečenice. Smota se u njoj poput prevejanog mačeta, drema i raste.
To je razlog zbog kog svetom hodam bosa. Ne pravdam se više kad me pitaju zašto. Samo potvrdno klimnem glavom i nasmešim se na konstataciju da sam luda. Morate priznati da je manje ludo od izjave:
„Mašta mi okupirala cipele i sunča se.“
To su mi cipele za kišu, sneg, sunce i suvo lišće. I sad su mi tri broja veće iako su mi od rođenja taman.
Često me ljudi zateknu u hodu i počnu da se čude, tad značajno prošapućem da izvodim u šetnju cipele koje idu uz carevo novo odelo. Neko ima cipele od hiljadu milja, moje su nevidljive.
Pa, šta sad?!
Svako ima svoje čudo!
flowers-shoes-vase-620x350

Advertisements

13 thoughts on “anatomski otisak moje mašte”

  1. Ono što drugi ne vide, ne treba ni da vide, kako padamo jedno po drugom ja po tebi i ti mo meni, kao znoj sa čela. Po tepihu, zar ne vidiš, idem po tebe.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s