vrištim i na jagodice

Pocepam nebo iznad glave i prospem vrisak u svemir.
Još me ljuti nesposobnost, beskičmenjaštvo. Nemoć za zdrav život.
Ne razumem da se neko može pomiriti sa tim ili da okrene glavu na drugu stranu, popularno još i kao ‘gleda(m) svoja posla’. Onog momenta kad čovek počne tako da se ponaša ne dostiže zrelost već umire. Umire čovek u parazitu koji ostaje da se poklanja okretanju glave i zatvaranju očiju.

Neću da se navikavam na nepravdu i neću dozvoliti da prolazi pored mene nezapaženo. Možda ne mogu da ispravim krivu Drinu al mogu svaki put jasno i glasno da je prozovem i nazovem pravim imenom.
Budi čovek, oglasi se. Pa, šta ako je kiša?! Možda se desi i da porasteš, čovek u tebi hoće sigurno.
Usudi se, uspravi se – civilizacija je upravo to.

Advertisements

14 mišljenja na „vrištim i na jagodice“

    1. ironijexl,

      jednom kad namotam klupko vremena da iščitam tvoj blog najverovatnije prestaću da pišem svoj…
      jer svaki svojim linkom mi staviš do znanja koliko to može bolje da se kaže. 🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s