idem svojim putem

Idem svojim putem, gledam svoja posla. I sretnem svog Demona koji me pita: „Quovadis, Domine?“ „Idem što dalje od Vas“ – odgovaram.

Zaobiđem ga, nastavim dalje. A on, kao veseli pas, skakuće za mnom, maše repom, pa opet skoči ispred mene: „Quo vadis, Domine?“ „Idem u nepoznato“, sa osmjehom odgovaram. „Zar se ne bojite nepoznatog, gospodine?“ Pita me. „Ne, zašto bih se bojao nepoznatog. Pa nisam nikad bio tamo pa da znam šta me čeka. Možda je to mjesto gdje Vama nije dozvoljen ulaz…“ I ne izgovorim rečenicu do kraja, a on me prekine: „A možda je to mjesto u kojem ja vladam!“

Ne obazirem se na njegov pokušaj da me zastraši, zaustavi i natjera da se vratim istim putem kojim sam i pošao. Nastavljam dalje. Za trenutak mi se učini da sam ga se oslobodio, a on, iskoči iz mraka pa opet pita: „Quo vadis, Domine?“ „Idem sam ovom mračnom šumom i krčim sam sebi put. Borim se sa vukovima, zaobilazim zmije.“ „Znate, gospodine…“, nastavlja demon, „mogao bih da Vam pomognem!“ –„Ne trebam vašu pomoć.“ Klimnem glavom, kao da mu se zahvaljujem na ponudi. Izgubi se u tami, nestane među drvećem.

Nastavljam dalje. A prokletnik nikako da popusti, pa opet počne: „Quo vadis, Domine?“ Pokažem prstom pravo, u daljinu. „Da li vidite onu planinu?“ Pitam ga. „E, tamo idem. Idem na sami vrh. Čak, gledajući iz ove daljine, ne znam da li je vrh uopšte tamo, ne vidi se od sivih oblaka koji ga okružuju, ali ja sam odlučio da idem tamo.“ „Ali… gospodine… to je jako visoko. Taj put je jako naporan… mnogi su odustali… uključujući i mene – Velikog Demona.“

„Znam“, odgovaram, „Zato i idem tamo, jer znam da ste Vi, poštovani Demone odustali. Znam da se Vi nikada nećete popeti gore. Znam da ćete me napustit na pola puta. Sve do tada ćete skakutati za mnom kao majmunčić, radovati se kad padnem, i pokušavati da me ubjedite da se vratim nazad. Ali, gospodine Demone, da vam kažem. Odlučio sam i ne bojim se. Vukovi me neće pojesti, jer sam mudriji od njih. Oni imaju snagu i krvoločni su, a ja sam čovjek, ja imam misao. Njihovu snagu ću upotrijebiti protiv njih. A i za zmije imam rješenje. Od njihovog otrova ću napraviti lijek. Vidite, gospodine Demone, ja neću dozvoliti da me zaustavite, ma koliko Vi to pokušavali. Evo i dok sa Vama ćaskam, ja i dalje hodam prema onoj planini, a Vi, Vi skakućete za mnom. Kezite se, krivite usne, ljutite se, režite. Ali ja Vas se ne bojim, gospodine. Pitate me kuda idem, pa evo da vam odgovorim. Idem na onu planinu jer znam da vi niste dovoljno hrabri da pođete za mnom.“

*R.V. Emerson*

Advertisements

7 mišljenja na “idem svojim putem”

  1. Nisam te skoro posetila, reko` da vidim da li se sta novo prosunjalo ovuda i docekao me surprajz… pravo sam se iznenadila… E`o, obecaJem da te necu vise napustati… Nikad 😉

    A ja kvo radim? Ja se od sada drzim valjka i boje … prelazim na moleraj, zidanje vise nije moj fah 😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s