monah pegavih obraza

picture-168Sveta voda izvan zidina, vojnik ne ide s nama, samo jedan monah i dve prazne plastične flaše. Neki gutljaji s ovog izvora su preskupo plaćeni. Izgleda da i sveta voda može da se preceni. Izvor je ostao s druge strane žice.
Čuju se pucnji, druga flaša ostaje prazna, vraćamo se u zidine.

Oblak, potok, loše učvršćen prelaz preko njega.. možda su manastiri oni čardaci o kojima pišu bajke, a monasi čuvari svete tajne. Ljudi koji znaju da ćute i da pričaju najfascinantnije istine. Pišu, slikaju, rezbare. Ne potpisuju svoje delo, čak ga i ne svojataju, već ga poklone i pre samog nastanka. Kad čovek pokloni sebe, može li posle toga išta više da mu pripadne ili sve iz njegovih ruku pripada drugom?!

picture-318Uspela sam da prođem bez dokumenata kroz žicu, posle vojnog ‘pregleda’ da unesem i ono što se ne sme, da fotografišem sve ‘nepostojeće’ vojne punktove i izdejstvujem dozvolu za snimanje liturgije, ali…pri prvom koraku u to zdanje osetih da kameri tu nema mesta. Biće da koliko sam loš vernik, još sam lošiji nevernik….

Otvara se škrinja, prisutni se klanjaju svetim moštima i ljube mesto na staklu iznad njih. Jedinstvena prilika. Od malobrojnih jedina nisam prišla, bilo je onih koji su insistirali na jedinstvenoj prilici, al rekoh im da ću doći ponovo. Gledaše me u neverici kao i jedne oči kojima to rekoh pre dve godine na istom mestu. Za razliku od prošlog puta, ono nešto vojske je sad bilo bez oružja i iako pripadnici druge vere, osetiše svetost trenutka i priključiše se grupi u ljubohodu.

Večera u konaku, prava gozba posle obroka u selu. Rakija, kafa, lubenica za dezert. Pucnji su sad bliži, na prečac nas trpaju u kombi i poseta je gotova. Samo naše prisustvo se smatra provokacijom, ostavljamo manastir iza sebe. Plaši nas gužva naseljenih mesta kroz koja prolazimo mic po mic. Ovog puta nismo dobili pratnju. Odbili su nas rekavši da je takva poseta ludost. Čitamo neprijateljstvo i s usana i iz pogleda kojima nam crtaju metu na sredini vrata. Vozač se preznojava podjednako i kroz naseljena i kroz nenaseljena mesta. Prošao je više nego što je hteo. Stigli smo u deo mraka za koji kažu da je siguran.

picture-256Osvanuo je novi dan. Važan datum i u crkvenom i u istorijskom kalendaru. Susret sa njim me utišao bez ikakve opomene, ispravila sam leđa, zategla kolena nesvesno i utišala boje iz mog šarenog pogleda, negde na vrhovima svojih zelenih patika. Osetih se kao pri susretu sa profesoricom baleta. Njegove pege na obrazima iznad mantije za mene behu veći događaj, od dekana teološkog fakulteta s mobilnim telefonom za našom katedrom u prvoj godini. Sećam se da sam to predavanje ispratila širom otvorenih očiju očekivajući kako će se iz amfiteatra odvesti na rolerima koje je garant krio, uz par Džejms Bond spravica, ispod svoje crne haljine.

picture-184picture-347Nije želeo da bude senzacija, pokušavao je da umakne svim novotarijama i objektivu kako mog, tako i svih drugih aparata. Obred je bio na otvorenom, zvona su mrtva ležala na zemlji čekajući priliku za svoje vaskrsenje. Monasi su bili izmešani sa posetiocima, neki sa svojim kamerama delovali su poput turista, činili su moju znatiželju manje neprijatnom. Vojnici kao da su ispali iz nekih akcionih filmova, bilo ih je posvuda, samo je njihovo oružje delovalo mnogo stvarnije.

copy-of-picture-308Opominjala sam svoju radoznalost, s vremena na vreme, da joj pri ovom susretu nema mesta, ali dan je bio divan, kroz objektiv sam mogla da uhvatim senku njegovih trepavica. Plave oči su bile neverovatne između crvene kose i brade na njegovom mladom belom licu uz sitne pege. Pripremajući se za obred povratio je potpuni mir. Konačno je bilo lako snimiti to lepo lice onako kako sam htela. Pratila sam ga kroz objektiv i ne mogu vam tačno reći u kom trenu sam odlučila da neću napraviti taj snimak. picture-328Odjednom sam osetila da sam mu nepristojno blizu. Mada, slika tog trena živi u mojoj glavi. Od tog dana postoje slike koje snimam i slike koje pamtim. Iznenadna poseta skakavca učini da se osetim još bolje u svojoj nameri.
Pomislih da sam završila sa škljocanjem za taj dan, ali kad mu priđe monah od kog dobih dozvolu za fotografisanje načinih ‘pristojan’ poluodobren snimak, na kom je i on.

p.s. objavljivano, pa zaključano pre par godina, i evo, sad, opet, pušteno, možda iz ubeđenja da vredi, a možda samo usled nedostatka inspiracije za nešto lepo, a novo… u svakom slučaju, tu je…

Advertisements

8 thoughts on “monah pegavih obraza”

  1. Има већ годинама како лепши текст нисам прочитао,скидам капу.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s