qu-qu-qu

Probude te nasilno, iz trećeg puta staneš na noge. Obučeš se, umiješ i gunđajući u sebi preskočiš doručak i kafu i uletiš u taxi. Stižeš na odredište 15 minuta ranije, pa počastiš sebe doručkom. Jeste nezdravim, ali je bar stomak dobio šta je tražio. Stiže mi auto, sedam za volan i prisilno otvaram oči. (tek punog stomaka mogu o sebi da pričam u prvom licu).  Palim radio i čuje se mali Marko. Želi da isključi vodu na 3 sata, da bi izbegao pranje sudova.  Razmišljam šta bih mogla ja da isključim da bih izbegla jedan dan na poslu ili bar susret s ljudima na istom. Šta god mi padne na pamet, samo me podseti da ću sledećeg dana imati 3x više svega toga od čega bih da pobegnem. Ne vredi, jedan je mali Marko. Stižem na posao. I, onda shvatim iznenada da je 15,45h a da se nisam nasmejala ceo dan. Napravim neku grimasu na licu koja treba da simbolizuje bojkot prethodnim 11 časova koliko sam na nogama. Grimasa ne opstaje, još 2 radna sata su preda mnom i povratak kući. Ljudi su, baš, kvarljiva roba. Donosim odluku, dok se ne pokvarim dovoljno kako bi se aklimatizovala na ljude iz okruženja, smejaću se subotom na nedelju i smejaću se kiši. I, naravno, skoro svakom svom platnom izveštaju.

p.s. I, ne, ovo nije bio loš dan, ovo sam bila loša ja!

535732_10153091582280716_537360323_n

Advertisements

15 mišljenja na „qu-qu-qu“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s