svileni šal na grudima kaldrme

Posmatram kako nastaju talasi i osećam da je leptir mahnuo  krilom iznad zelenog cveta. Da, preletanje tako lagane misli tera priče da skliznu niz pletenice i ramena. Preko plićaka i vetra stignu do neslućenih dubina. Nemirno more čini da srce zastane na par sekundi večnosti i poruka u boci se izgubi iz vida. Sve poruke su poznate dok se ne odmota papir, a onda … reči i slova se raspu po svim morima sveta i nenapisano postaje najtraženije blago, jer ko može ponovo sastaviti priču kad se talasi poigraju sa njom!?!

Tad izbiju ratovi zbog lepe Helene, i lagane misli postaju teže. Beg je nemoguća misija. Nema povlačenja, nema predaje, samo raširiš jedra i pustiš da svilu tvoje postelje, poput barke, šaputanja bacaju dok se ne potroše. Bele zastave gube svrhu pred nevidljivim neprijateljem. Stojiš na vetrometini tražeći petu strana sveta i šolju toplog, prepoznatljivog dodira. Nađeš se uspred piratske bitke. Jedni se bore za Helenu, drugi za život, posmatrači tvrde da se svi bore za isto, ali istina nije uvek u oku nezainteresovanog lica. U celoj zbrci samo je nemirno more sigurno, i zastoji srca. Uprkos svima (i svemu), još samo jedan galeb zna da pritekne u pomoć pri gradnji skloništa za grmljavine koje stižu i osećaš da bez obzira koliko jake bile, bićeš na sigurnom, jer kamen prolazi kroz iglene uši kad poželiš i krpi puteve kojima naša duša hodi. Buketić poljskog cveća postaje svetionik koji nas usmeri do obale i vezuje našu barku u najsigurniji čvor. Veže nas same za sebe.

Advertisements

20 thoughts on “svileni šal na grudima kaldrme”

  1. Samo cu reci, da sam mnogooooo srecna sto sam dobila ovaj teksta na dar, i jedno HVALA je premalo, ali mi znamo puno vise i to je najvaznije od svega. Sve napisano i nenapisano, neizgovoreno i precutano, bili smo i bicemo odlican tim…
    A tekst, je topao i divan kao i ti, pa kako bi drugacije i moglo? Ovako nesto moze samo da napise jos jedan Lav, a nase drugarice ce se sloziti sa tim… 😉 he, znam da „kuju“ planove…

    1. Saro,

      tekst je sam isplivao na povrsinu, pozeleo je da dise i dobio dva ostrva na kojima ce da se sunca. Nema potrebe da se zahvaljujes. Verujem da ce mnogi razumeti napisano, ali ono nenapisano i dalje ostaje najvrednije. Neko je rekao da zaboravljamo i sta nam ljudi govore i sta nam cine, ali nikad osecaje koje probude u nama. Slazem se sa tim i u to ime nazdravljam za odlican tim.
      Cin-cin! 🙂

  2. i dodir i svila, i postelja, i more, i cveće, i čvorovi, uvezani i razvezani, ma sve, ljubavi moja, sve, i na kraju, kao i na početku, od sebe ka sebi, a onda sledi i sposobnost za druge
    jesam li ti rekla da si divna? :D*

  3. ironijexl,
    hvala, ali ovo je takoreći šokantno, (mislim, što je ovo sad ispalo kao poslednji tekst, jer je napisano u decembru 2011-te…) dok je tvoja Odi-Seja mega-giga-ultra genijalna 🙂

  4. Simbolika ostavlja samo sebi prazan prostor i veže stomak u čvor… da ispljunem i ovu „gadost“, mala, pa da se pozdravljamo preko, ti morskih ja riječnih, talasa lepetom krila tog (p)lutajućeg leptira što je baš zabrazdio i nije otišao napokon od nas. Sem da ostavi žig večernjeg komarca negdje između dva jutrenja podlaktice i nadlaktice… jbm… uuu. Koji potop pošte…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s