možda je dovoljno jednom

Misao na tebe je ono što  tera dalje,  kompas koji  vodi napred. Koliko god pripadao prošlosti još mi činiš dobro. Bez  reči, bez dodira, pokrećeš. Ne govorim to, ne spominjem te. Ne tražim te.

Učinio si da se smejem i lošima koji su došli posle tebe, da im prećutim njihove nedostatke i puštam ih da odu u ubeđenju kako su najbolji. Verujem, kad bi bilo koji od njih ovo čitao, bio bi ubeđen da je BAŠ ON taj koji pomera, ali… Nije mi bilo važno šta misle ni dok su bili prisutni Bila sam laka, glupa, jeftina, hladna, čak i ‘zainteresovana’ par dana duže, samo da bih izbegla onaj neprijatan trenutak kad se gledamo i znamo da je kraj. Ne mogu sažaljivo da poturam rame, ako treba da se kuka na mene.

Meni je već dovoljna nagrada što smo nekad postojali mi. Možda je to sasvim dovoljno dobrog za jedan život, a možda dobijem priliku za još malo sličnog.

Ovo je jedan od dana kad razumnije gledam na svet i kad sam sasvim opravdano zahvalna na tebi. A sutra… možda ću već sutra imati priliku da te iz nekog drugog ugla onako izvan svake pameti  mrzim za mrvicu manje nego sebe, jer bi promaja u praznoj sobi mogla dići prašinu sa nemog klavira.

Advertisements

14 mišljenja na „možda je dovoljno jednom“

  1. nije dovoljno :))) samo jednom, trebamo to raditi jos jednom i jos jednom …) nego problem je sto neki posebni postave standarde, a onda mi imamo „problem“ 😆
    mnogo mi se dopada kako si ovo napisala 😉
    znam te, znas me 😉 🙂

  2. voli se vise puta, svaki put drugacije … ali verujem da posle one jedne posebne ne pristajemo ni na sta manje..ona nam menja pogled na svet 🙂

  3. …i svaki put, kao da je prvi…
    Nekad nam se učini (kao tebi u trenucima dok si pisala ove skladno ukomponovane misli) da je to ono što se jednom u životu dogodi, ali… da je valjalo još bi trajalo!
    Nema posebnog, jedinstvenog muškarca. Svi su oni više-manje isti. Mi smo te koje od privilegovanog pravimo svog princa na bijelom konju (nekad se ispostavi da u startu nedostaje princ pa ušeta samo konj :p )
    Idemo dalje… a za dalje je potrebno prvo izbaciti iz glave onoga koga smo uzdigle na pijedestal kako bismo oslobodile prostor za sledećeg. 😉

  4. Prelepo napisano…..
    Svi imamo tog nekog ko je otišao, a ostavio kalup za sobom…i sad u traganju za Gospodinom Savršenim koji se savršeno uklapa u kalup prolazimo kraj milion drugih neprimećujući ih, a među njima možda i nekolicinu onih koji bi bili savršeni za nas, ali se ne bi uklopili u kalup, nego bi nametnuli neki svoj okvir, dali više, drugačije sebe, pronašli drugačiji deo nas …Čvrsto se držeći tog nekog Pokretača, dolazimo do pitanja da li je on standard ili prokletstvo?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s