u mehuru postojanja dva, tri koraka

jutro miriše na ivanjsko cveće,
a dete u gužvi ljudi skroz modrih potkolenica strpljivo pravi red u svom mehuru života.
tako spokojno, lako bi zavaralo da je samo neokupano i musavo, nego na trenutak zaustavljeno u svojoj jurnjavi sudaranja sa svim što mu se nađe na putu.
vidim ga i prepoznajem sebe, ali svakodnevica ne dozvoljava da tu sliku nosim duže sa sobom.
sparno je, ne silazi mi se ni do sebe, a u svetu odraslih sam, na redu je niz razgovora u hladnim prostorijama, vijanje sa rokovima…
već mi se ne sviđa ovaj dan, radije bih bila na nekom tišem mestu, koje provereno mi neće platiti račune na kraju meseca, ali…smejem se za sebe… računi moraju da se plate, telefon zvoni…

odjednom, podne je..

odnekud ispada sećanje na dete od jutros i komadić sete -nisam ga čula kako se smeje, i sad ova slika nema zvuk, jer… nisam ga čula…

zdr-ivanjsko-cvece

Advertisements

6 mišljenja na “u mehuru postojanja dva, tri koraka”

  1. … ja bih ovako, dugo dugo bih ga slišala ali ništa ne bih čula jer bih odmah zaboravila i lik i sluh nakačen naglas da se njiše, nji…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s