bez naslova i bez nas

Tu negde na stanici mog strpljenja leto je koketiralo sa Mesecom. Šeširom na krevetu izazivala sam loše periode. Ređali su se dani kad je mrak dolazio sa svitanjem. Pomračenje sreće u ono malo okovanog privida sna bivalo je sve češće. Nekad sam uspevala da izvučem par krivih linija i izazovem sjaj u  oku. Nekad sam…joj, kako sam… Mada, možda, samo sam…ko će to više znati.
Nego, pitam se, na kom mostu ćemo osvanuti noseći svoje slike tražeći mesto, vreme i krivca koji je nas pregazio i ostavio sa prelomom duše i unutrašnjim krvarenjem?! Postoji li kamera koja je zabeležila taj zločin?

Advertisements

3 mišljenja na „bez naslova i bez nas“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s