da li kad odlaziš, pomeriš se za koji korak ili se to može i iz mesta

prazan pogled za stolom prikucava nevidljivu tačku u zidu….

znam za taj duborez prošlosti što se šeta po potiljku čoveka oslonjenog na moje rame….

čudno je i tiho, trenutak nas je paralisao …

ne vidim oči što pogledom pridržavaju podlogu za slike, ali ovo je trenutak koji neće postati uspomena, a tako bi se lako od njega  mogla napraviti skica života…

deo svakodnevice prepisan iz nekad toplog doma…

10527656_918684491504942_5063170665266869444_n

Advertisements

8 mišljenja na „da li kad odlaziš, pomeriš se za koji korak ili se to može i iz mesta“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s