plačem iza tarabe

Gužva u glavi, pa je red da prospem nešto i ovde. Tražim posao (opet) i dobijem ponudu na 3000 km od trenutnog ležaja i onda pomislim -pa. dobro dokle više tako?!.. Još jedan ugovor na 365 dana i još jedna godina u koferu, nije mi teško spakovati kofer, odavno ga ni ne raspakujem, međutim postaje vremenom teži. Malo apsurdno, jer svaki put je u njemu sve manje stvari, ali nekako u odnosu na drugi tas vage gde se nalazi – strpi se, videćemo, naći će se nešto..- .preteže taj kofer, uspeva i srce da povuče za sobom koje se svaki put otima, ali redovno odlazi za nogama, to je bitka koju sam davno prestala da bijem.. I tako, još se razmišljam o novoj promeni ležaja, a do tad pošla sam u osvajanje paralelnog univerzuma, jer ne mogu ja ovaj svet u kome otimaju  decu. Ta, ne otimajte nas sa dve godine, ionako cemo sami doci sa dvadeset, prateći nekog leptira ili bubašvabu koju su nam ubacili u nos. E, svete, nisi nam potreban za otimanje, možemo mi to i sami.

p.s. i da ne bude da se sve ovo svodi na kukanje, može i jedno konkretno pitanjce – koju mast dohvatiti  kad ljudoliki život počne da oseća prve nagoveštaje išijasa u desnom guzu?  pitam za drugaricu…  😀

14041_643900422403223_2187177949762472498_n

Advertisements

16 mišljenja na „plačem iza tarabe“

  1. Moja drugarica pije B vitamin i magnezij + vruć tuš, bez (po)masti 😉
    Tako mi (njoj!) lakše otić ili doć…u tridesetima.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s