tragovi od sivog brašna

Nemam inspiraciju da pišem na zadatu temu, pa reših ovde da pustim sve što navire onako bez filtera, mada ne bih se bunila da postoje filteri za ulepšavanje misli. Eto, nek to sledeće izmisle po ugledu na instagram posle gomile filtera za ulepšavanje lika, red je da konačno smisle i filtere za ulepšavanje uma. Krajnje je vreme došlo.
Bilo bi sjajno videti šta bi mehanički mozak uradio kad bismo mu ponudili 30 slova azbuke i zadatak da napiše priču do 3000 reči.

Moj mozak još nije mehanički tako da ću se patiti sa onim što navire i nespretno pokušati da oblikujem neku celinu (ovo da se čita, neću ni okom trepnuti oko istog). 😀
Bila je kiša, pretrčavala sam ulicu, završila mokrih kolena, a momci u belom su učinili dan manje sivim. U gužvi ljudi, jedno lice mi se učinilo poznato, kako je vreme odmicalo gužva je bivala sve veća, a ono lice je sve vreme bilo u blizini. Obavljala sam razgovore koje sam morala, uredno odgovarala na pitanja i koliko je god bilo moguće u trenucima kad god bih ugledala „sporan lik“ prevrtala sam sećanje, ali tek toliko koliko je slobodan trenutak dozvoljavao, a to nije bilo više od pola minuta do minut. Posle skoro 4 sata, uspevam da priđem čoveku i pitam ga:

„Izvini, da li se mi poznajemo?“ na šta on samo odgovori:

„Da.“ i nasmeje se.

Htedoh da mu kažem, šta se smeješ, rešavaj misteriju, al pomislim od onih je koji vole da likuju i onda opet usledi unutrašnji monolog „hajde, likuj, al požuri moram da idem“. I, naravno, da je gužva učinila da sam otišla, a da ni 12 sati kasnije pojma nemam odakle znam čoveka. I sad kad podvlačim crtu na kraju dana, žalim samo što mu posle onog DA, ne rekoh:

„Iako te se ne sećam, kreten si!“ (molila bih da poslednja rečenica prođe kroz filter za ulepšavanje misli čim ga smisle, hvala unapred).

64371-large-157649

Advertisements

10 mišljenja na „tragovi od sivog brašna“

    1. LaBiLnA,
      ima da izginem zbog sebe LeBuda, što me takve stvari nerviraju, ali posao obavljen, a on od jutros nebitan. 🙂

      i čisto da se zna, sva svoja obatri uštipka pamtim odlično, bez sMuljavanja, molim (i evo filtera za fine manire, već radi). 😀

  1. Uvek me obuzme neki osećaj čudan tih par sekundi kada lista, stranice u glavi tražeći odakle znam ovog i onu i tako dalje, skoro mi se desilo nešto slično, samo sam bio u ulozi pitanog i nisam likovao, nisam mogao da se setim, čak sam i kreten ispao (pomalo, a da nisam imao nameru, tako se udesilo)…

    1. duledudule,

      ma, ja sam ti dežurni kreten u takvim situacijama, ako se ne setim iz prve, treba mi bar 10 min da se setim uz navođenje druge strane (ko, šta, gde, kako)….inače, nemam problem s tim što sam zaboravna, već me nervira kad mi takve stvari ometaju posao… 🙂

  2. Nije loše prisjetiti se a ni dosjetiti se pravog odgovara, jer tačan i precizan nije isto što i „slijep“ i koji se uopšte ne sjeća da ga potraži… tamo gdje ga je jednom, slučano ili namjerno kao zauvijek zagubio. Sam se dosjetio ali neće da dođe dok nešto ne sredim i uradim ne znam šta; šta će sve drugi da nam urade u našem međuprostoru, između od mene do njega i obrnuto, ne znam još, ali slutim nije dobro da se patimo i „usmrdimo“ od ljenosti do ljenosti, kao kazna… i čekanje je prosto proširena vena sa tačkom na kraju krivog stopala za sve što ne ide. p.s. Pozdravi ga baš i ti od mene! Mirice… i ja znam da traži(m) previše!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s