„Kad znakova nema, bolje lutaj nego da ih umišljaš.“

U hladovini bele trešnje sustizale su me, ne tako mršave, obaveze.

Dan se usidrio u svojoj sredini  kao i moja volja,

zaglavila se na pola puta i važe pogledom list na grančici – hoću li ili ne.

Zamišljam ga (dan) kao osušenu ljušturu graška, sve je ispalo iz njega što je rodilo.

Zbrka od života nemilice bi da pojede i ovo malo spokoja što otimam za sebe, i znam da će me samleti,

ali ne u ovom mesečevom putu oko Zemlje.

1479001_675669109132415_1303548237_n

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s