kad ne mogu da je zagrlim ja joj pišem

danas je subota, njen dan, ona sad spava, jer je tamo negde noć, a kad se probudi saznaće da smo u međuvremenu postali prvaci sveta, radovaće je i fudbalske vesti, znam….ali ne znam šta još da kažem, a da ne zvuči otrcano, jer ona je već dovoljno dugo tamo da joj sve deluje normalno, kao što je meni već postalo normalno da mi nedostaje….sunce i dalje izlazi, samo ga ne gledamo u isto vreme, neke navike i sad delimo kao pre, zaglavimo po neku noć, samo sad uz komp umesto u kafani uz čašu…. povremeno me ubija sunce iza njenih leđa pa je slabije vidim, ali nisu ni kafane u kojima smo se viđale uvek bile preterano osvetljene tako da i tu dođemo na isto….

eto, danas je subota, dan nešto zgodniji za kafanu od drugih i to još njen rođendan, u nedostatku reči i nje – pravim skicu  puta, a ona, ona još spava…

za jednu plavušu što je tamo negde….

1507166_10153626994355285_591735742_n - Copy

Advertisements

4 mišljenja na „kad ne mogu da je zagrlim ja joj pišem“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s