Aaa-pć-iha

Doživotna misterija, pa i još malo posle, će mi ostati ljudi koji mogu da hodaju po kiši i ne isprskaju se. Jedno vreme sam verovala da je to sposobnost koja se stiče s godinama (valjda sam živela u ubeđenju da čim porasteš počneš da lebdiš po uličnim baricama), međutim noge dobile konačno rastojanje od zemlje do zadnjice, a ja još nisam naučila kako se hoda ni po suvom, a kamoli po kišnom kolovozu. Od onih sam što ih i rođene misli pretvore u prase, tako da u kombinaciji sa bljuzgavicom umesto mene očekujte pokislog blatnjavog pacova s kijavicom.

1510811_550966394999877_1687893016_n

Advertisements

3 thoughts on “Aaa-pć-iha”

  1. Kino daleko si a film fenomen(alan)…sve ama baš sve uprskala i zavadila sa sobom… do krvi boli kad nisam na lijekovima i poštapaliv(c)ama (ostavimo malo i za „drugi put“). Stiže „mejdanko“!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s