možda zato što je jesen…

Koliko koraka može da se iskorača u hodniku dugom 4m ispred zatvorenih vrata lekarske ordinacije, verovatno niko neće znati da vam odgovori ni sa jedne strane vrata.

Čekajući da se vrata otvore umiremo korak po korak.

Bolesne time ne opterećujemo, valjda tako treba.

Zdrave zato ne štedimo…valjda tako mora.

Poslednjih dana sve češće mi se vrti po glavi kako ljudi kad govore o Beogradu imaju gomilu asocijacija o lepoti, životu, zabavi, bahatosti…  a u mojim mislima to je grad u kom sam studirala, grad iz kog se odlazi i grad u kom je sahranjen najveći deo moje familije…

Sve mi se čini  da polako, ali sigurno starim i moram primetiti – ne boli….ima neke smirene lepote i neobjašnjive toplote u tom ciklusu postojanja. Nekako još uvek uspevam da zadržim vazduh na sigurnim dubinama,

trudeći se da produžim let opalog lišća. Možda je zaludno, ali još smo tu i jesen i ja.11143224_10153455835765816_5947036004178430898_n

Advertisements

6 thoughts on “možda zato što je jesen…”

  1. “ Sve mi se čini da polako, ali sigurno starim i moram primetiti – ne boli….ima neke smirene lepote i neobjašnjive toplote u tom ciklusu postojanja.“ Divan post, a izdvojeno je za mene, mozda, najupecatljivija recenica.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s